Све тајне Милорада Брацановића

Случај бившег високог функционера српске тајне полиције Милорада Брацановића Браце поново ће се наћи пред Врховним судом Србије 5. марта, сазнаје "Политика". Тада и наредних дана највиша државна правосудна институција разматраће захтев адвоката Вељка Делибашића за испитивање законитости правноснажне пресуде којом је Брацановић осуђен на две године затвора због непријављивања припремања убиства Ивана Стамболића.

– Захтев за испитивање законитости правноснажне пресуде је ванредни правни лек који нам је законски омогућен – објашњава адвокат Вељко Делибашић. – Поред тога, браниоци Милорада Улемека и Бранка Берчека, осуђених због убиства Стамболића правноснажно на по 40 година затвора, поднели су жалбе на другостепену пресуду, а Врховни суд је одлучио да у истом поступку разматра и жалбе осталих осуђених, међу којима и мог брањеника Милорада Брацановића.

Тако ће Милорад Брацановић добити шансу да, упркос силним оптужбама које су свих ових година на његов рачун изношене у јавности, из читаве приче изађе као крив само за непријављивање планирања једног кривичног дела, или чак, ако Врховни суд тако процени, потпуно невин.

Међутим, све и да нема судски доказане кривице, Брацановићева морална одговорност свакако постоји и лежи у чињеници да као официр безбедности у ЈСО није много урадио да се спречи злоупотреба припадника ове формације, односно њихово коришћење за наручена политичка убиства, као што је случај "Ибарска магистрала".

– И полиција, а касније и тужилаштво и суд прихватили су Брацановићеву причу да није знао шта се припрема, иако је свима било јасно да човек на том месту једноставно има задатак да зна – каже адвокат Никола Баровић, један од заступника породица погинулих на Ибарској магистрали. – Када је реч о пресуди за непријављивање Стамболићевог убиства, Брацановић је изјавио да му је Улемек, тек онако из чистог мира, испричао нешто. Његова улога у ланцу злочина само је дотакнута. У сваком случају, донета је политичка одлука да Брацановић буде заштићен. Он је човек који много зна. Од њега је могао да зна више само начелник Службе...

Колико је познато, Милорад Брацановић конкурисао је почетком осамдесетих година прошлог века у београдском СУП-у, али није добио посао. Међутим, нешто касније запослио се у Служби државне безбедности. Нема много података о његовим активностима до средине деведесетих, али се претпоставља да се бавио "арапским питањима", односно да је био контраобавештајни аналитичар за Блиски исток у Центру РДБ Београд. У ЈСО је премештен 1997. године, наводно по жељи Френкија Симатовића, одакле је 2001. дошао на место начелника Седме управе РДБ-а. Исте године је постављен за заменика начелника РДБ-а, а после трансформације тајне службе у БИА постао је заменик директора (начелник РДБ-а и директор БИА био је Андреја Савић). Прича се да је то постављење било последица политичких компромиса после побуне "црвених беретки" и смењивања Горана Петровића са места начелника РДБ-а.

Име Милорада Брацановића помиње се и у налазу Комисије за испитивање система обезбеђења председника Владе Републике Србије др Зорана Ђинђића. На 19. страни налаза такозване Кораћеве комисије пише:

"Милорад Брацановић, радник Центра Ресора државне безбедности Београд, распоређен је 1. јануара 1997. на место начелника Одељења за контраобавештајне, обавештајне и безбедносне послове у ЈСО – Ресора државне безбедности МУП Републике Србије... Тиме се један од руководећих људи за безбедност ЈСО нашао на положају човека који има пун увид у техничке мере које примењује РДБ. Комисија не располаже чињеницама које би указивале у којој мери је постављење Милорада Брацановића за начелника Седме управе РДБ-а утицало на успешност, односно неуспешност рада МУП-а Србије током 2001. године..."

Један од садашњих сведока сарадника на процесима против "земунског клана", саслушан пред полицијом на тему убиства Ивана Стамболића, између осталог је изјавио:

"Легија је причао да увек зову Милошевић и Марковић. Легија је стално био у контакту са Слобом, а био је нон-стоп у контакту с безбедњаком Брацановићем, који тачно зна све детаље. За све ликвидације увек се питао Слободан Милошевић, потом Раде Марковић, али и Брацановић. У њему леже све тајне..."

Милорад Брацановић ухапшен је 6. априла 2003. године и осумњичен за злоупотребу службеног положаја. Из притвора је пуштен 23. јула исте године, а недавно му је Врховни суд Србије потврдио пресуду од две године затвора због непријављивања планирања убиства Ивана Стамболића. На суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића појавио се само као сведок. Исто као и на суђењу за злочин на Ибарској магистрали.