Јунски јул

После свих догађаја у јуну, преко ноћи смо ушли у јул, где ћемо, по свему судећи, остати годинама. Већ се најављује прва ласта тог доба – прича се да Мира Марковић долази у Београд. Можда у друштву Богољуба Карића. Жандарми се заклињу у Косово, а Слоба М. док гледа одозго нову владу, задовољно констатује да уопште није умро. Његов наследник вешто плови овим узбурканим водама, јер му кормило не држи супруга.

Али, да се не лажемо: на нашем терену, пред нашом публиком, одиграва се утакмица Америка–Русија, да не кажем НАТО–Русија. И поред грубе, погибељне, игре, НАТО је једно време водио, али су „баћушке” преокренуле резултат, захваљујући другу председнику центарфору. Мислим председнику нове владе, који је успешне дводневне припреме обавио у Москви. Иако је у дресу Европске уније, лопте додаје противничком тиму.

Прошло је Европско првенство, па да се „манемо” фудбала. По многима, били смо окупирани од стране америчко-немачких снага, па сада Руси морају поново да нас ослобађају. Ако никако другачије, онда са оне две и по милијарде које је незаобилазни Динкић обећао из Русије. И то тек што се вратио из Брисела.

Видовданска влада је највише обрадовала Албанце, Хрвате и Црногорце. Што се тиче ових трећих, мислим на владајућу класу. Ако се они радују, не може бити добро за нас, ценим. А радују се због сопствених себичних разлога: моћи ће опет да сатанизују Србију. Оно: ,,Србе на врбе”, из Загреба се преселило на Цетиње. У међувремену, црногорска мафија се међусобно бомбардује усред Београда. Шта је ту чудно? И Корзиканци су пуцали по Паризу, и Сицилијанци по Њујорку... Медитеран је то.

И ми ћемо овог лета на Медитеран, да се охладимо од усијаног гласања. И наравно у пријатељске земље: у Турској се говори српски, а у Црној Гори чак и Црногорци говоре српски. А има и браће Руса, који нас барем никада неће бомбардовати.

А једног дана, кад изађемо из јула, видећемо ко је глупи август.