Junski jul

Posle svih događaja u junu, preko noći smo ušli u jul, gde ćemo, po svemu sudeći, ostati godinama. Već se najavljuje prva lasta tog doba – priča se da Mira Marković dolazi u Beograd. Možda u društvu Bogoljuba Karića. Žandarmi se zaklinju u Kosovo, a Sloba M. dok gleda odozgo novu vladu, zadovoljno konstatuje da uopšte nije umro. Njegov naslednik vešto plovi ovim uzburkanim vodama, jer mu kormilo ne drži supruga.

Ali, da se ne lažemo: na našem terenu, pred našom publikom, odigrava se utakmica Amerika–Rusija, da ne kažem NATO–Rusija. I pored grube, pogibeljne, igre, NATO je jedno vreme vodio, ali su „baćuške” preokrenule rezultat, zahvaljujući drugu predsedniku centarforu. Mislim predsedniku nove vlade, koji je uspešne dvodnevne pripreme obavio u Moskvi. Iako je u dresu Evropske unije, lopte dodaje protivničkom timu.

Prošlo je Evropsko prvenstvo, pa da se „manemo” fudbala. Po mnogima, bili smo okupirani od strane američko-nemačkih snaga, pa sada Rusi moraju ponovo da nas oslobađaju. Ako nikako drugačije, onda sa one dve i po milijarde koje je nezaobilazni Dinkić obećao iz Rusije. I to tek što se vratio iz Brisela.

Vidovdanska vlada je najviše obradovala Albance, Hrvate i Crnogorce. Što se tiče ovih trećih, mislim na vladajuću klasu. Ako se oni raduju, ne može biti dobro za nas, cenim. A raduju se zbog sopstvenih sebičnih razloga: moći će opet da satanizuju Srbiju. Ono: ,,Srbe na vrbe”, iz Zagreba se preselilo na Cetinje. U međuvremenu, crnogorska mafija se međusobno bombarduje usred Beograda. Šta je tu čudno? I Korzikanci su pucali po Parizu, i Sicilijanci po Njujorku... Mediteran je to.

I mi ćemo ovog leta na Mediteran, da se ohladimo od usijanog glasanja. I naravno u prijateljske zemlje: u Turskoj se govori srpski, a u Crnoj Gori čak i Crnogorci govore srpski. A ima i braće Rusa, koji nas barem nikada neće bombardovati.

A jednog dana, kad izađemo iz jula, videćemo ko je glupi avgust.