Повратак старе гарде

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Партија за коју се 2000. веровало да је после 70-годишње непрекинуте власти изборним поразом послата у историју, вратила се на велика врата, показали су прелиминарни резултати мексичких председничких, парламентарних и локалних избора одржаних у недељу.

Кандидат Институционалне револуционарне партије (ПРИ) Енрике Пења Нијето нови је „президенте” Мексика. Њему је већ честитао одлазећи председник Фелипе Калдерон, очигледно спреман да у пуној мери сарађује у преносу власти што ће, према тамошњим правилима, потрајати све до 1. децембра.

Према саопштењу изборне комисије, Пења Нијето је освојио око седам одсто више гласова од главног ривала Андреа Мануела Лопеза Обрадора, кандидата левичарске Партије демократске револуције, који је изјавио да ће „сачекати комплетне резултате”. Лопез Обрадор је на претходним изборима одржаним 2006. изгубио са само једни процентом разлике и тај резултат је признао тек после 48 дана уличних протеста које је организовао тврдећи да је било изборних превара.

Трећи учесник у председничкој трци била је Жозефина Васкез Мота, кандидаткиња конзервативне партије народне акције која је на власти била у претходних 12 година, успевши да бирачима покаже како претходни режим и није био тако црн како је у први мах изгледало.

Пења (45), бивши гувернер (2005–2011) Мексика, највеће федералне државе, победнички говор је одржао само неколико сати после затварање биралишта, објављујући да је „победио Мексико”. Најавио је „одговорну владу” и обећао да неће бити погађања са организованим криминалом, који је један од највећих проблема земље.

Рекао је такође и да „нема повратка у прошлост”, настојећи да тиме демантује страховања да је он само ново лице старе гарде ПРИ, која је упамћена као чврсторукашка и корумпирана партија која је жмурила пред активностима нарко-картела. Познати јужноамерички књижевник Марио Варгас Љоса, добитник Нобелове награде 2010, њен режим који је на власти био током највећег дела 20. века, својевремено је описао као „савршену диктатуру”.

ПРИ је добро прошла и на локалним изборима, па се очекује да ће сада имати власт у 22 од 31 чланице Сједињених Држава Мексика. Прелиминарни резултати међутим показују да неће имати апсолутну већину ни у једном од два дома Конгреса, што би могло да смањи амбиције Пење Нијета.

Мексички политички систем је по много чему сличан америчком: и тамо је председник главни носилац извршне власти, али устав му омогућава само један шестогодишњи мандат.

Пења је у кампањи обећавао да ће се економски раст земље, који је у последњих шест година био само око два одсто, утростручити и најавио реформе многих сектора, укључујући и лабављење државног монопола у нафтној индустрији.

Критичари, који му признају харизматичност (којој доприноси и лепа жена, звезда популарних теленовела), али сматрају да је он пре свега производ главних ТВ компанија земље и фасада за стару гарду, оличену у великом бизнису и елитама ПРИ.

Једно од главних питања јесте и какву ће стратегију нови председник одабрати за обуздавање нарко-картела, чије је насиље у последњих шест година однело близу 60.000 живота. Одлазећи председник Калдерон је у ту сврху користио армију, без већих успеха. Пења о томе није много говорио током кампање, изузев што је предложио да се за ту сврху формира жандармерија од 40.000 људи под цивилном командом, која би постепено заменила војне патроле, као и јачање федералне полиције.