Povratak stare garde

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Partija za koju se 2000. verovalo da je posle 70-godišnje neprekinute vlasti izbornim porazom poslata u istoriju, vratila se na velika vrata, pokazali su preliminarni rezultati meksičkih predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora održanih u nedelju.

Kandidat Institucionalne revolucionarne partije (PRI) Enrike Penja Nijeto novi je „prezidente” Meksika. Njemu je već čestitao odlazeći predsednik Felipe Kalderon, očigledno spreman da u punoj meri sarađuje u prenosu vlasti što će, prema tamošnjim pravilima, potrajati sve do 1. decembra.

Prema saopštenju izborne komisije, Penja Nijeto je osvojio oko sedam odsto više glasova od glavnog rivala Andrea Manuela Lopeza Obradora, kandidata levičarske Partije demokratske revolucije, koji je izjavio da će „sačekati kompletne rezultate”. Lopez Obrador je na prethodnim izborima održanim 2006. izgubio sa samo jedni procentom razlike i taj rezultat je priznao tek posle 48 dana uličnih protesta koje je organizovao tvrdeći da je bilo izbornih prevara.

Treći učesnik u predsedničkoj trci bila je Žozefina Vaskez Mota, kandidatkinja konzervativne partije narodne akcije koja je na vlasti bila u prethodnih 12 godina, uspevši da biračima pokaže kako prethodni režim i nije bio tako crn kako je u prvi mah izgledalo.

Penja (45), bivši guverner (2005–2011) Meksika, najveće federalne države, pobednički govor je održao samo nekoliko sati posle zatvaranje birališta, objavljujući da je „pobedio Meksiko”. Najavio je „odgovornu vladu” i obećao da neće biti pogađanja sa organizovanim kriminalom, koji je jedan od najvećih problema zemlje.

Rekao je takođe i da „nema povratka u prošlost”, nastojeći da time demantuje strahovanja da je on samo novo lice stare garde PRI, koja je upamćena kao čvrstorukaška i korumpirana partija koja je žmurila pred aktivnostima narko-kartela. Poznati južnoamerički književnik Mario Vargas Ljosa, dobitnik Nobelove nagrade 2010, njen režim koji je na vlasti bio tokom najvećeg dela 20. veka, svojevremeno je opisao kao „savršenu diktaturu”.

PRI je dobro prošla i na lokalnim izborima, pa se očekuje da će sada imati vlast u 22 od 31 članice Sjedinjenih Država Meksika. Preliminarni rezultati međutim pokazuju da neće imati apsolutnu većinu ni u jednom od dva doma Kongresa, što bi moglo da smanji ambicije Penje Nijeta.

Meksički politički sistem je po mnogo čemu sličan američkom: i tamo je predsednik glavni nosilac izvršne vlasti, ali ustav mu omogućava samo jedan šestogodišnji mandat.

Penja je u kampanji obećavao da će se ekonomski rast zemlje, koji je u poslednjih šest godina bio samo oko dva odsto, utrostručiti i najavio reforme mnogih sektora, uključujući i labavljenje državnog monopola u naftnoj industriji.

Kritičari, koji mu priznaju harizmatičnost (kojoj doprinosi i lepa žena, zvezda popularnih telenovela), ali smatraju da je on pre svega proizvod glavnih TV kompanija zemlje i fasada za staru gardu, oličenu u velikom biznisu i elitama PRI.

Jedno od glavnih pitanja jeste i kakvu će strategiju novi predsednik odabrati za obuzdavanje narko-kartela, čije je nasilje u poslednjih šest godina odnelo blizu 60.000 života. Odlazeći predsednik Kalderon je u tu svrhu koristio armiju, bez većih uspeha. Penja o tome nije mnogo govorio tokom kampanje, izuzev što je predložio da se za tu svrhu formira žandarmerija od 40.000 ljudi pod civilnom komandom, koja bi postepeno zamenila vojne patrole, kao i jačanje federalne policije.