Финска и Холандија коче „спасилачки рецепт” ЕУ

Европска слога о новом рецепту за спашавање урушеног банкарског сектора Шпаније И Италије, договореном крајем прошле седмице у Бриселу, кратко је трајала. Три дана након што су на самиту прошлог петка лидери ЕУ гласали за директну помоћ спасилачких фондова Европе ослабљеним банкама Шпаније о Италије, две од четири чланице еврозоне за врхунским кредитним рејтингом –  Финска и Холандија – већ су промениле мишљење.

„Финска је међу чланицама еврозоне које се противе куповини обвезница на секундарном тржишту – погодности која је одобрена Шпанији и Италији ради снижавања цене њиховог задуживања на берзама. Хелсинки ће блокирати одлуку да се Европски стабилизациони механизам (ЕСМ)  уместо са државама као партнерима упусти у директну трговину са ослабљеним банкама периферије. То није ефикасан начин за стабилизовање финансијског тржишта”, најавио је фински премијер Јурки Катаинен у понедељак државном парламенту у Хелсинкију.

И Марк Руте, премијер техничке владе Холандије, упозорио је државни парламент у Хагу да договор из Брисела има мале шансе да буде спроведен.

„Споразум захтева осим јако много новца и сагласност свих да се ЕСМ инструмент стварно и активира. Холандија тек треба са тако нечим да се сложи”, нагласио је Руте.

„Најавом противљења Финске и Холандије могућност да фонд ЕСМ делује на секундарном тржишту хартија од вредности  већ је блокирана”, наводи се у извештају предоченом финском парламенту, који преноси „ЕУ обзервер”.

Ипак се наставља битка за спровођење бриселског договора, који је широко проглашен као тријумф „латинског блока” над тврдим финансијским захтевима Берлина за обуздавање дужничке кризе. Разрада детаља споразума еврозоне о „флексибилном и ефикасном коришћењу средстава спасилачких фондова” тема је седнице министара финансија монетарне уније заказане за 9. јул. У међувремену, Европска комисија наглашава да за спровођење бриселског договора за директну помоћ шпанским и италијанским банкама не мора бити постигнута „једногласна сагласност свих оснивача ЕСМ”.

Наиме, пет чланова Повеље о оснивању ЕСМ (14–18) прецизирају да се у случају процене о „угрожености еврозоне”  одлуке о коришћењу његових расположивих средстава могу доносити већином од 85 одсто гласова оснивача.

Да ли финансијске недаће Шпаније и Италије егзистенцијално угрожавају монетарну унију ЕУ, тек ће одлучивати оснивачи Европског стабилизационог механизма – трајног спасилачког фонда који још не функционише. У каси постојећег Европског фонда за финансијску стабилност (ЕФСФ) и будућег Европског стабилизационог механизма већ нема довољно новца за све угрожене.

Након јавног отпора Финске и Холандије тек договореном рецепту за помоћ шпанским и италијанским банкама, даљи ток рвања еврозоне са дужничком кризом поново је неизвестан.

Иако Финска и Холандија доприносе тек 7,5 одсто новца у касу ЕСМ,  одвојене најаве Хелсинкија и Хага да неће ратификовати постигнути спасилачки споразум  обориле су јуче вредност евра, али и вредност немачких дугорочних државних обвезница.

Т. Вујић