Летња врева на Црвеном тргу

Од нашег извештача

Москва – Вожња од Аеродрома „Шереметјево” до центра града требало је да траје 50 минута, а отегла се на сат и по без икаквог очигледног разлога, што је новинарској екипи из Београда пружило осећај да с руском престоницом имамо бар нешто заједничко. Уследили су непрегледни стамбени блокови, опет налик на новобеоградску спаваоницу, само гуливеровских размера. Међутим, када се такси зауставио испред хотела „Ројал Радисон”, свака сличност је избледела. Москва је град који одсликава богатство Русије нафтом и гасом, центар уметности и моде, али и велики споменик џину који је престао да постоји пре 21 годину. Свака фаза историје СССР-а оставила је печат у архитектури, а најупадљивија је заоставштина Стаљинове ере.

С које год стране да погледате, на московском небу доминира „седам сестара”, готово истоветних зграда налик на катедрале подигнутих по налогу Стаљина, између 1947. и 1953. У једној је седиште државног Универзитета „Ломоносов”, у другој Министарство спољних послова, у две су хотели, остале су пословне и стамбене зграде. Између њих блистају модерни пословни торњеви у стаклу.

Улице попут Кутузовски проспекта широке су и прометне, без семафора који би успоравали саобраћај. Пешаци су упућени на подземне пролазе или пешачке пасареле које као тунели премошћују најпрометније жиле.

Централни део простране метрополе са 11 милиона становника дефинишу четири прстенасте саобраћајнице које обгрљују срце града – Кремљ. Ова реч на руском значи тврђава, али када се изговори било где у свету, асоцијација је само једна – московски Кремљ – седиште власти највеће државе на свету. Иза зида од црвене цигле, у троуглу између Црвеног трга, реке и Александрове баште, некад је био смештен цео град, а данас су једини станари Кремља гардисти.

После стрпљивог чекања у реду и пролаза кроз рампе поред строгих стражара који траже да завире у иоле већу женску торбу, туриста се нађе у чудној мешавини грађевина различите старости, стила и намене.

У једној од неколико жутих зграда (кажу да Руси овом бојом надомешћују мањак сунчаних дана) налази се Арсенал, подигнут по идеји Петра Великог да све војне трофеје смести на једно место. Уз зидове је распоређено 900 топова, руских и оних заплењених у ратовима са Наполеоном. Данас ту живе чувари Кремља. Наспрам ње је модерна зграда направљена 1961. за партијске конгресе. Комунистичке вође су имале обзира, па је половина овог објекта под земљом да не би нарушила изглед Кремља. Сада је то велика концертна дворана у којој наступају звезде попут Хулија Иглесијаса.

Даље низ пешачке стазе, с којих се не сме много скретати, јер следи опомена строгих стражара, налазе се још два жута здања. У зграду из 18. века, направљену за тадашњу владу, после револуције доселио се Лењин, а после њега и све остале совјетске вође бирале су је за свој радни простор. И данас је ту епицентар руске власти – радна резиденција Владимира Путина.

Међу бројним црквама из различитих периода, од којих је свака имала посебну намену у животу царских породица, доминира Успенска црква из 16. века. Наспрам ње је високи Звоник Ивана Великог.

Изван зидина Кремља, на платоу испред велелепне зграде Историјског музеја, глумачки тандем Стаљин–Лењин чека спреман за фотографисање. Горе на Црвеном тргу, људи с фотоапаратима се врте у круг да не пропусте ниједан кадар: Лењинов маузолеј, огромни тржни центар „Гум” и доле према реци вероватно највећу знаменитост Москве – цркву Светог Василија.

Даље од туристичке вреве, живот тече уобичајеним током. На тротоарима нема гужве нити људи седе у баштама ресторана усред радног времена. „Кошница” је под земљом, у најпрометнијем метроу на свету после токијског. Познат је по станицама које личе на галерије, са раскошним висећим лустерима и мермерним стубовима. Дизајнирали су их по жељи Стаљина водећи архитекти, да радницима згураним у јутарњем шпицу пруже поглед у светлу будућност, било да гледају у плафоне са раскошним мозаицима какви су на станици Мајаковскаја или бронзане статуе у близини Трга револуције.

Крстарење Москвом у предвечерје пружа шансу да се град види из другачије перспективе у свој својој лепоти. С једне стране налазе се Академија наука, Горки парк, бивша фабрика чоколаде, спејс-шатл „Буран”, који је само једном одлетео у свемир и сада стоји као експонат, недалеко од шеталишта на ком љубитељи латиноамеричких плесова играју у ритму салсе.

На северној обали Москве, неколико блокова југозападно од Кремља, доминира црква Христа Спаситеља. Највиша православна црква на свету (105 м), изграђена крајем 20. века по узору на оригиналну из 19. века која је по налогу Стаљиновог министра дигнута у ваздух 1932.

С реке се види и Олимпијски стадион, где су наступали Мадона и „Дип парпл” и где крајем јула долазе „Ред хот чили пеперси”. Улазнице за ове спектакле коштају по 300 долара, пожалили су нам се наши млади домаћини. Међутим, то је цена живота у једном од најскупљих градова на свету, граду са званично највише милијардера, укупно 78.

---------------------------------------------

Куцни по столу и наручи вечеру

У традиционалном ресторану „Стара башња”, преко пута Баљшој театра, могу се пробати традиционална руска јела као што су боршч, блињи и пирошке с разним надевима.

У модерном „Новом” на обали реке, госте осим изврсне хране привлаче и интерактивни столови. На додир прста искаче мени или карта пића, а после вечере време је за забаву. Са симпатичним момком (или девојком), за неким другим столом, можете се дописивати такође куцкајући по знаковима на столу.