Освета или опомена за сведока сарадника

Дан после убиства Радојице Јоксовића, рођака Небојше Јоксовића, сведока сарадника у процесу против Дарка Шарића, још нема званичних информација о мотивима тог злочина. Да ли је овај човек, који је прекјуче страдао у експлозији бомбе подметнуте у „ауди А6”, убијен због освете шефа нарко-клана човеку који га је тешко теретио пред судом, или је реч о разлозима који нису у вези са судским процесом, за сада може само да се нагађа.

Убиство Јоксовића у сваком случају лоша је порука коју је мафија послала правосуђу. Безбедност Небојше Јоксовића подигнута је на виши ниво још прошлог септембра када је, неколико дана уочи почетка суђења, избио пожар у његовој штампарији у Жаркову. Тада се први пут посумњало на Шарићеву опомену.

На зграду у којој се налази штампарија својевремено су испаљена три пројектила из ручног ракетног бацача, а затим је на његов кафић „Ла принчипеса” бачена разорна експлозивна направа. У међувремену, Јоксовић је више пута дао исказ суду и тужилаштву, па се може рећи да га бомбашки напади нису поколебали у одлуци да сведочи.

Све информације о томе на који начин се обезбеђење обавља од када је Јоксовић ушао у програм заштите сведока строго су поверљиве, али је јасно да је он тренутно један од најчуванијих људи у Србији. О безбедности сведока сарадника стара се посебна јединица МУП-а, а о томе на који начин ће се ово обезбеђење спроводити одлучује комисија у којој су и представници Врховног касационог суда и Републичког тужилаштва.

„Мере обезбеђења одређују се за сваког сведока сарадника посебно и нису исте за све. Комисија процењује да ли ће обезбеђење сведока чувати у његовој кући, на некој другој локацији или чак у иностранству. У неким случајевима, као што су поступци против великих мафијашких група, обезбеђење је непрекидно. Конкретна решења су строго чувана службена тајна и нису позната никоме осим оних који овај програм спроводе”, каже за „Политику” Маја Ковачевић, судија и портпарол Специјалног суда.

Програм заштите сведока сарадника може подразумевати и обезбеђење породице, али је јасно да под овим мерама не могу да буду сви који су у родбинским односима са особом која сведочи у поступку против организованог криминала. Јоксовић је, према нашим сазнањима, заједно са ужом породицом измештен на локацију где га поред Јединице за заштиту чувају и припадници САЈ-а.

Као оптужени који је одлучио да сарађује са Специјалним тужилаштвом, Јоксовићево име биће брисано из оптужнице у којој је, на месту број 17, именован као један од водећих чланова клана. Његово име помиње се у делу оптужбе који се односи на покушај пребацивања 235 килограма кокаина из Италије. Означен је као човек који је требало да организује друге чланове групе за пребацивање кокаина. Јоксовић је уз Шарића и још 18 особа означен као део нарко-клана, а оптужницом подигнутом у априлу на терет му се ставља да је уз Шарића, Горана Соковића, Жељка Вујановића, Бошка Недића, Дејана Ракића и Борислава Туњића продавао дрогу на територији Италије. Према наводима оптужнице, Шарић је из Србије организовао да се у Италији, у месту Тиренија, изнајми кућа у коју се допремала дрога. У тој кући држано је 235 килограма кокаина, а Јоксовићев задатак био је да, по упутствима Шарића, Вујановића и Соковића, организује посреднике у препродаји наркотика.

Према новом ЗКП-у, сведоку сараднику одмерава се казна за кривична дела која је учинио, али се умањује за половину, или чак више, по процени судског већа.

У архивама полиције Небојша Јоксовић означен је и као човек који је помагао покојном Страхињи Рашети после покушаја убиства Ђорђа Ждрала у Источном Сарајеву. Рашета, који се у полицијским досијеима водио као „професионални убица”, погинуо је крајем 2008. године, док је постављао експлозив под неки џип.

----------------------------------------------

Колико има сведока сарадника

Поред Јоксовића у поступку против Шарића сведоци сарадници су постали и Радан Адамовић као и Драшко Вуковић. Пред Специјалним судом статус сведока сарадника до сада је добило десетак особа, али су најпознатији они који су сведочили на суђењу за убиство премијера Зорана Ђинђића – Дејан Миленковић Багзи, Миладин Сувајџић, Љубиша Буха Чуме и Зоран Вукојевић, као и Ненад Шаре, који је сведочио у предмету „Стамболић”. Подсећамо, Вукојевић, који је својевремено и сам био полицајац, одбио је да уђе у програм заштите сматрајући да може сам да се чува и штити од освете припадника „земунског клана” који су у то време били на слободи. Убијен је 2006. године, а за његово убиство оптужен је један од касније ухапшених чланова ове мафијашке групе.