Osveta ili opomena za svedoka saradnika

Dan posle ubistva Radojice Joksovića, rođaka Nebojše Joksovića, svedoka saradnika u procesu protiv Darka Šarića, još nema zvaničnih informacija o motivima tog zločina. Da li je ovaj čovek, koji je prekjuče stradao u eksploziji bombe podmetnute u „audi A6”, ubijen zbog osvete šefa narko-klana čoveku koji ga je teško teretio pred sudom, ili je reč o razlozima koji nisu u vezi sa sudskim procesom, za sada može samo da se nagađa.

Ubistvo Joksovića u svakom slučaju loša je poruka koju je mafija poslala pravosuđu. Bezbednost Nebojše Joksovića podignuta je na viši nivo još prošlog septembra kada je, nekoliko dana uoči početka suđenja, izbio požar u njegovoj štampariji u Žarkovu. Tada se prvi put posumnjalo na Šarićevu opomenu.

Na zgradu u kojoj se nalazi štamparija svojevremeno su ispaljena tri projektila iz ručnog raketnog bacača, a zatim je na njegov kafić „La prinčipesa” bačena razorna eksplozivna naprava. U međuvremenu, Joksović je više puta dao iskaz sudu i tužilaštvu, pa se može reći da ga bombaški napadi nisu pokolebali u odluci da svedoči.

Sve informacije o tome na koji način se obezbeđenje obavlja od kada je Joksović ušao u program zaštite svedoka strogo su poverljive, ali je jasno da je on trenutno jedan od najčuvanijih ljudi u Srbiji. O bezbednosti svedoka saradnika stara se posebna jedinica MUP-a, a o tome na koji način će se ovo obezbeđenje sprovoditi odlučuje komisija u kojoj su i predstavnici Vrhovnog kasacionog suda i Republičkog tužilaštva.

„Mere obezbeđenja određuju se za svakog svedoka saradnika posebno i nisu iste za sve. Komisija procenjuje da li će obezbeđenje svedoka čuvati u njegovoj kući, na nekoj drugoj lokaciji ili čak u inostranstvu. U nekim slučajevima, kao što su postupci protiv velikih mafijaških grupa, obezbeđenje je neprekidno. Konkretna rešenja su strogo čuvana službena tajna i nisu poznata nikome osim onih koji ovaj program sprovode”, kaže za „Politiku” Maja Kovačević, sudija i portparol Specijalnog suda.

Program zaštite svedoka saradnika može podrazumevati i obezbeđenje porodice, ali je jasno da pod ovim merama ne mogu da budu svi koji su u rodbinskim odnosima sa osobom koja svedoči u postupku protiv organizovanog kriminala. Joksović je, prema našim saznanjima, zajedno sa užom porodicom izmešten na lokaciju gde ga pored Jedinice za zaštitu čuvaju i pripadnici SAJ-a.

Kao optuženi koji je odlučio da sarađuje sa Specijalnim tužilaštvom, Joksovićevo ime biće brisano iz optužnice u kojoj je, na mestu broj 17, imenovan kao jedan od vodećih članova klana. Njegovo ime pominje se u delu optužbe koji se odnosi na pokušaj prebacivanja 235 kilograma kokaina iz Italije. Označen je kao čovek koji je trebalo da organizuje druge članove grupe za prebacivanje kokaina. Joksović je uz Šarića i još 18 osoba označen kao deo narko-klana, a optužnicom podignutom u aprilu na teret mu se stavlja da je uz Šarića, Gorana Sokovića, Željka Vujanovića, Boška Nedića, Dejana Rakića i Borislava Tunjića prodavao drogu na teritoriji Italije. Prema navodima optužnice, Šarić je iz Srbije organizovao da se u Italiji, u mestu Tirenija, iznajmi kuća u koju se dopremala droga. U toj kući držano je 235 kilograma kokaina, a Joksovićev zadatak bio je da, po uputstvima Šarića, Vujanovića i Sokovića, organizuje posrednike u preprodaji narkotika.

Prema novom ZKP-u, svedoku saradniku odmerava se kazna za krivična dela koja je učinio, ali se umanjuje za polovinu, ili čak više, po proceni sudskog veća.

U arhivama policije Nebojša Joksović označen je i kao čovek koji je pomagao pokojnom Strahinji Rašeti posle pokušaja ubistva Đorđa Ždrala u Istočnom Sarajevu. Rašeta, koji se u policijskim dosijeima vodio kao „profesionalni ubica”, poginuo je krajem 2008. godine, dok je postavljao eksploziv pod neki džip.

----------------------------------------------

Koliko ima svedoka saradnika

Pored Joksovića u postupku protiv Šarića svedoci saradnici su postali i Radan Adamović kao i Draško Vuković. Pred Specijalnim sudom status svedoka saradnika do sada je dobilo desetak osoba, ali su najpoznatiji oni koji su svedočili na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića – Dejan Milenković Bagzi, Miladin Suvajdžić, Ljubiša Buha Čume i Zoran Vukojević, kao i Nenad Šare, koji je svedočio u predmetu „Stambolić”. Podsećamo, Vukojević, koji je svojevremeno i sam bio policajac, odbio je da uđe u program zaštite smatrajući da može sam da se čuva i štiti od osvete pripadnika „zemunskog klana” koji su u to vreme bili na slobodi. Ubijen je 2006. godine, a za njegovo ubistvo optužen je jedan od kasnije uhapšenih članova ove mafijaške grupe.