Свечаности књига у Јерусалиму

Специјално за "Политику"
Јерусалим – Бијенални међународни сајам књига у Јерусалиму, који је одржан од 18. до 24. фебруара главна је тема ових дана у израелској јавности. Своје присуство овогодишњој "Свечаности књига", како овај догађај називају, најавило је 60.000 гостију и учесника. У сајамској хали појавила су се дела 800 издавачких кућа из четрдесет земаља. Сем домаћих издавача и уобичајених штандова где су изложене књиге у сајамским "улицама" француских, енглеских, италијанских и шпанских књига, овог пута су се појавили издавачи из Авганистана, Литве, са јужноамеричког простора…

Нажалост, Србија, као ни друге републике бивше Југославије немају свој штанд, мада су повремено биле учеснице сајма у Израелу. Занимљиво је да је улаз у сајамску халу за посетиоце и купце бесплатан, док се многе књиге могу купити са великим попустом, па чак, ако се једна плати, друга се добија бесплатно. Осим изложбе књига, међу којима се налазе и раритети, стари више стотина година, као и библиофилске публикације, за сваки дан су били предвиђени сусрети писаца и читалаца, многи су књижевници из света најавили свој долазак. Објављене су и теме разговора са младим писцима, које ће се у вечерњим часовима разматрати у књижевном кафеу Сајма.

Дугогодишњи директор Сајма књига, Зев Биргер, испричао је на свечаном отварању анегдоту: "Када је награда за дело којим преовладава тема ’Слобода личности у друштву’ предата 1999. писцу Дону де Лилу, изненада је замаукала мачка у једном углу. Добитник награде је тада рекао: ’Није чудо што се Јерусалим назива Градом књиге кад овде и мачке долазе на Сајам књига’".

Слобода личности у друштву је и надаље остала тема, обрађена најбољим литерарним стилом, а овогодишњи добитник "Награде Јерусалим", која износи 10.000 долара је пољски писац Лешек Колаковски. Носиоци ове награде су, између осталих, Артур Милер (2003), Сузан Зонтаг (2001), Исаија Берлин (1979). Пет књижевника, добитника овог признања, добили су касније Нобелову награду за књижевност.

Сем литерарне, на Сајму су додељене и друге награде, рецимо за "Најлепшу књигу", каква је 1985. припала "Сарајевској хагади". Сваке године, у оквиру Јерусалимског сајма књига, представљају се не само нове књиге, већ и нове идеје, нови-стари рукописи, слике и цртежи. Тако је "Аспен форум" смислио тему "Писац као савест света", о којој је расправљано у сајамском кафеу. Изложени су стари рукописи из Ватикана, а организована је и изложба дечјих цртежа, илустрација Старог завета, за коју је 12.000 девојчица и дечака послало своје радове. Најављен је и сусрет палестинских и осталих арапских и израелских писаца, мада овог пута, због рата у Либану, писци из суседних земаља нису изложили своје књиге. "Ми, ипак, настављамо сарадњу разумевања и коегзистенције у нади да ће их чути посленици са оба краја моста", изјавио је директор Зев Биргер.

--------------------------------------------------------------------------

Читаоци бирају

Поводом 23. међународног сајма књига, лист "Хаарец" објавио је и велику анкету "Најбоља књига коју сам прочитао" 2006. године. У њој су свој избор дали познати писци, личности из области културе, студенти и грађани. Тако је Меир Шалев, плодан израелски писац бестселер романа "Плава планина" и "Голуб и дечак" написао: "Одабрао сам роман Гила Илотовича ’Слике са свадбе’, зато што је написана оригиналним стилом, а при томе је једноставна, јасна и топла прича". Познати писац А. Б. Јехошуа очаран је "магичном књигом В. Г. Себалда "Аустерлиц", и "Француском свитом" Ирине Немировске. И Рам Орен, аутор бестселера "Шеф генералштаба" и "Жива муниција" одабрао је две већ поменуте књиге – "Голуб и дечак" и "Француска свита".

Министар образовања у Израелу Јули Тамир импресионирана је делом "Субота" Ијана Макјуана… "дивном књигом, одлично написаном, дубоким мислима о отуђеном животу човека у граду 21. века". Професор Малка Рапапорт-Ховав, шеф катедре англистике на Хебрејском универзитету у Јерусалиму, одабрала је "Венчање" Дороти Вест због "лирски изузетно богатог стила" којим се описује мрачна страна средње класе педесетих година."