Сурфовање, четовање и блоговање
Пријатељи су најважнија ствар у животу младих Европљана – они су им значајнији чак и од породице, каријере и образовања, резултати су најновије студије Агенције за истраживање тржишта "Синовејт". Ово истраживање спроведено је у Великој Британији, Немачкој, Италији, Француској, Шпанији, Грчки, Холандији, Белгији, Португалији, Шведској и Норвешкој, на популацији младих узраста од 18. до 24. године и представља део ширег пројекта под називом "Планет Еџ".
Истовремено, резултати дугогодишњих истраживања Коалиције младих Србије сведоче да је породица још најзначајнија у животу младих људи у нашој земљи, а стручњаци овај податак тумаче у светлу чињенице да географска блискост узрокује и психолошку везаност за родитеље. Наиме, ако се има на уму да свака десета млада особа живи самостално, онда не треба да чуди да се родитељи налазе на врху летвице емотивних приоритета младих у Србији.
И док резултати истраживања "Синовејта" показују да млади у Европи данас живе много здравије од претходних генерација, о чему илустративно говоре подаци да само трећина њих редовно пије алкохол и да половина никада није пушила, у Србији је поражавајућа статистика о здравственом понашању младих.
"Више од 85 одсто тинејџера у нашој земљи је од 13. до 19. године пробало цигарете, а половина њих свакодневно пуши. Истраживање Европске агенције за реконструкцију говори да алкохол тренутно конзумира две трећине дечака и више од половине средњошколаца, а статистика Завода за лечење болести зависности сведочи да најмлађи лечени алкохоличар има свега дванаест година. Посебно забрињава податак да свака пета средњошколка злоупотребљава средства за смирење. Свака десета девојчица је пробала марихуану, а у диму џоинта ужива 16 одсто дечака", истиче Драгана Стојановић из Коалиције младих Србије.
Иако здравствени ауторитети немају велику потребу да брину за здравље младих Европе, ово истраживање је показало да су они у просеку мање физички активни од претходних генерација – више од једне петине младих не бави се ниједним спортом или физичком активношћу, а овај податак се слаже са "седећим" стилом живота младих у Србији.
Резултати истраживања агенције "Синовејт" демантовали су мит да су млади опседнути изгледом и да у ту сврху троше много новца – више од четвртине испитаника троши мање од 14 евра месечно на козметику, а две трећине испитаника потроши мање од 36 евра. Такође, побијен је мит да су млади зависници од нових технологија – само 11 одсто њих купује најновију технологију чим се она нађе у продаји, а скоро половина чека да види како се она показала код других пре него што се одлучи на куповину.
Ово истраживање је показало да је сурфовање интернетом данас распрострањеније него гледање телевизије – 74 одсто младих редовно сурфује интернетом у поређењу са 72 одсто младих који редовно гледају ТВ. Занимљиво је трећина младих изјавила да не би могла да "преживи" без свог мобилног телефона.
Иако у нашој земљи не постоје егзактни подаци о томе колико млади троше на козметику и информациону технологију, истраживања показују да у Србији постоји пет милиона власника мобилних телефона, од којих 750.000 особа има више од два телефона.
Студија коју је недавно спровела невладина организација за борбу против трговине људима "Астра" показала је да чак 70 одсто младих користи интернет – највећи број њих трага за забавним садржајима и корисним информацијама, шаље и-мејлове и ћаска са виртуелним пријатељима.
Изненађење за истраживаче "Синовејта" представљао је податак да су књиге популарније од часописа и да половина младих редовно чита књиге у односу на 41 одсто њих који редовно читају часописе. Ништа мање изненађење не представља ни недавно изнесена тврдња Центра за мотивацију младих да само четири одсто младих редовно чита књиге и да књижевне класике, као што је "Ана Карењина", углавном сматрају "веома досадним штивом".
По резултатима "Синовејтове" студије, одласци на журке су изненађујуће ретка појава у животу младих Европе. Чак 43 одсто младих изјавило је да није посетило ниједну свирку у последња три месеца, а само половина испитаника је била на неком фестивалу. Највећи број младих излази три пута недељно или ређе и то углавном у кафић.
Драгана Стојановић додаје да млади у Европи у ноћни живот излазе у осам или девет сати увече, а враћају се кући око поноћи – у време када се млади у Србији тек "загревају" за излазак, а враћају се кући у раним јутарњим сатима.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


