Омаж подељеном Београду

Специјално за Политику

Беч – У галерији Амерлингхауза у седмом бечком бецирку, данас ће на књижевној и културној платформи „Dastextfeldsüdostfest” која слави свој први јубилеј, учествовати Мића Вујичић и Срђан Тешин, овогодишњи писци у резиденцији Музејског кварта. Срђан Тешин ће представити свој роман „Кроз пустињу и прашуму: авантуристички роман” (Стубови културе, 2008) чији ће се одломци читати из свеже објављеног немачког превода. Оба аутора ће у току свог боравка у Бечу радити на кратким прозним причама које ће се на јесен представити на Бечком сајму књига кроз интерактивни аудио-перформанс који се такође најављује и за март наредне године у Музејском кварту. Од текстова Миће Вујичића и Срђана Тешина насталих у резиденцији, планирана је збирка прича која ће се објавити наредне године.

У току целовечерњег програма у Амерлингхаузу у који су интегрисани и изложбени и музички садржаји, београдска списатељица Барби Марковић, која је последњу годину деловала као „гост писац” града Граца, представиће свој четрдесетострани допринос последњем броју часописа за књижевност, уметност и савремену критику „Лихтунген” под звучним називом „Подељени Београд” који је конципирала и приредила.  Марковићева у своме кратком уводном тексту сместа распршује евентуалне заблуде о томе ко је Београду испирао мозак, а ко га је лечио од потреса и обе листе имена ће се у наредних неколико страна појавити уз цитате из музичких нумера или књижевних ауторских радова. У преводу Маше Дабић, у овоме додатку се могу прочитати следећи текстови: „Пси и остали” Биљане Јовановић, одломак из књиге „Стакленац: записи из подземног пролаза; дневник другачијег заводника” Уроша Филиповића (Ренде, 2002), транскрипт дела емисије „Радио Шишмиш” Миомира Грујића Флеке, „Србокап” Николе Завишића, две песме Николе Врањковића (Блок аут) – „Мали пас” и „Крадљивци младости” као и две песме Срђана Ђилета Марковића (Супернаут). Барби Марковић је за „Лихтунген” направила духовит пресек кроз кризне године 1989–2000, комбинујући податке из политичке свакодневице са кратким епизодама и анегдотама из сопственог окружења. Сваки од кратких пасуса који обрађују појединачне године, Марковићева завршава помињањем једне музичке нумере која је, на овај или онај начин, релевантна за описане ситуације.

„Подељени Београд” је добио и подељене странице у магазину – свака од њих је оштрим ножем пресечена тачно на половини, одвајајући два паралелна београдска света деведесетих: народњачки и уметнички/ књижевни. Кроз своје изванредне преводе неких од најкошмарнијих и најнебулознијих народњачких хитова на немачки језик, Маша Дабић је успела да дочара трагикомику шизофреног музичког жанра чијом сценом су деведесетих година прошлог века палили и жарили Вики, Цеца, Иван и слични. Да би мало распршила забуну ко стоји иза дотичне антипоезије, Барби Марковић даје кратке биографије певача које већина од њих вероватно не би волела да прочита.

Специјално књижевно издање о Београду затвара есеј „О, наших дванаест тужних година” Владимира Арсенијевића у немачком преводу Лејле Шукај, чија је краћа верзија (такође на немачком језику) објављена 16. фебруара у швајцарском независном недељнику WOZ.

Аутор свих фотографија које се појављују у „Подељеном Београду” јесте Срђан Вељовић.

Марина Рихтер