Кад добри момци силују

Са силовањима у рату увек је тако: збирни подаци остају непоуздани, смањени или увећани већ зависно од стране која их "збраја". Кад  појединачни случајеви изађу из сенке свеопште трагедије, изазивају ужас и згражавање.

Амерички наредник Пол Кортес (24) из Калифорније осуђен је ових дана на сто година затвора и лишен својих чинова, без права да се врати на посао у америчкој војсци. После десет година може бити  пуштен на условну слободу.

Кортес је, заједно са тројицом ратних другова из сто прве ваздухопловне дивизије у Ираку, силовао четрнаестогодишњу Абер Касим ал Џанаби, а затим је ова разуларена ратна дружина убила целу њену породицу – мајку, оца и млађу сестру. Да би уништила доказе свога простачког злочина спалила је Абер. То је, како сада цитирају новине, један од најтежих злочина које су починили припадници  америчке војске у Ираку.

Кортес је претходно, по америчком правосудном систему, признао кривицу, јавно уз сузе се покајао и обавезао се да ће сведочити против преостале тројице. Њему је за узврат пружена прилика да остатак живота, после деценије у затвору, проведе у строго надзираној слободи.

Видели смо силовања у свим ратовима, каже данас психолог Чарлс Фигли који је суду објаснио да су војници у ратним условима изложени страховитим напорима "у сталном страху, стресу и хроничном умору". Претходно је саучесник у овом злочину Џејмс Баркер, који је пре три месеца осуђен на деведесет година војног затвора, испричао како су ратни другови планирали лични поход на фамилију Ал Џанаби уз виски и картање. Хтели су да "се опробају у сексу" са ирачком девојком, а знали су да у дотичној кући постоји само једна мушка глава. Уз тело девојчице, војници су спалили своје одело и оружје бацили у оближњи канал. Догађај је требало да иде на рачун међуетничког разрачунавања у Ираку.

Ирачани су ових дана узбуђени и због још два случаја силовања које је, по оптужбама, починила ирачка полиција и војска. Полицајци задужени за одржавање реда у Багдаду силовали су сунитску девојку, док је одмах затим силована педесетогодишња жена, а војници су насрнули и на њене две кћерке.

Амерички медији наглашавају да се силовање  у "ирачкој конзервативној средини" сматра најгнуснијим злочином и да се о томе углавном не говори због опасности да ће срамота пасти на целу породицу и њена поколења. Али у рату се топе мирнодопска правила, па је могуће да поједине стране користе оптужбе о силовањима као средство за стварање одијума против непријатеља.

Бес против америчких војника у Јапану експлодирао је када су њих тројица пре десет година силовали дванаестогодишњу девојчицу из Окинаве, а тада их је јапанско судско веће осудило на робију до седам година. Нерасположење према Американцима достигло је тада у Земљи излазећег сунца најнижи ниво још од времена Другог светског рата, када је бачена атомска бомба на Хирошиму. Само пре годину дана на Филипинима се дигла слична граја због тога што су се у амбасади у Манили чували амерички војници оптужени за силовање. Војници су тврдили да је девојка пристала на сексуални чин, добровољно, али то није умирило протестанте.

Далеко су она времена када су војничка част и ратни идеал били изнад ратничких прљавих забава. Поједини историчари у САД баве се једним од "најтежих злочина почињених према женама у историји човечанства "када су комунисти прослављали своју победу у Другом светском рату масовним силовањима по Европи". Али нису сви напасници носили црвену петокраку на капи, како примећују историчари. Магазин "Лајф" описао је још 1947. године како су "добри амерички дечаци" у братском загрљају са црвеноармејцима кретали у пљачку, насиље и оргије по опустошеним градовима Немачке где готово да није ни било мушког становништва.

Добри момци ипак остају чисти, сем када понека од стравичних прича избије у јавност. Мало је тога што се у презасићеним америчким медијима може пронаћи о силовању у ратовима које води Америка. Није се много развио ни проблем силовања војника УН са плавим шлемовима, иако су познати такви случајеви од Косова до Конга. У центру пажње није ни податак да се покушаји регрутације за неомиљени рат све чешће завршавају сексуалним насиљем. Само пре две године више од сто случајева врбовања за америчку војску завршило се сексуалним насиљем. Официри задужени за примамљиве позиве за придруживање војсци силовали су потенцијалне женске (и неколико мушких) војника у салама за вежбање, својим канцеларијама, или војним возилима. Више од милион и по долара Пентагон улаже за примамљивање младића и девојака војсци што, с обзиром на растући број жртава у Ираку и на другим ратиштима, није баш лако. Када се то врбовање заврши силовањем , званичници Пентагона "проучавају сваки поједини случај врло озбиљно", како су изјавили агенцији АП која је пре извесног времена објавила истраживање о силовањима приликом регрутације. Средњошколке ће све учинити да вас одвуку у кревет, испричао је један војник који је две године радио на регрутацији. А када ви попустите, онда вам следи сигурни затвор, жалио се он. У рату, међутим, таквих извесности нема. Вероватније је да ће случајеви силовања остати прекривени свеопштим насиљем и трагедијама. Поготово ако их чине такозвани добри момци.