Интерна ревизија – брана за расипништво

Код 47 провераваних министарстава, локалних самоуправа, управа при министарствима, јавних предузећа, утврђено је да су супротно закону у 2010. години извршене јавне набавке у укупном износу од око 850 милиона евра. Ово је саопштио државни ревизор Радослав Сретеновић, представљајући извештај о ревизији Нацрта закона о завршном рачуну државног буџета за 2010. Поређења ради, за 850 милиона евра могло је да се уговори изградња 15 мостова преко Дунава, као што је онај нови код Бешке.

Штета је, истина, много мања од наведеног износа, јер су фирме које су добиле посао ипак нешто ,,одрадиле”, или су испоручиле неку робу. У овим случајевима незаконито спроведених поступака јавних набавки порески обвезници ипак су закинути за разлику између наведене цене и оне која се могла добити у отвореном надметању понуђача.

Да ли је штета могла да буде спречена и да ли су средства могла да се користе ефикасније и да се добије већа вредност за дати новац?

Широј јавности је готово непознато да су, по одредбама Закона о буџетском систему, корисници јавних средстава у обавези да успоставе систем ,,Интерне финансијске контроле у јавном сектору” (PIFC). Реч је о директним и индиректним корисницима буџетa, корисницима средстава организација за обавезно социјално осигурање и јавним предузећима, односно предузећима чији су оснивачи локалне власти и њихова правна лица.

Веселин Ђорђевић, председник Удружења овлашћених ревизора Србије у јавном сектору, истиче значај овог вида контроле који је развила Европска комисија са циљем да се обезбеди ефективни систем управљања и коришћења јавних средстава, односно добро управљање институцијама јавног сектора.

Делокруг рада интерних ревизора у јавном сектору прописан је Законом о буџетском систему и подзаконским актима. Они треба да сарађују са Централном јединицом за хармонизацију Министарства финансија и Државном ревизорском институцијом, којима достављају извештаје и тражене информације. Наш саговорник напомиње да је систем PIFC у Србији почео да се примењује од 1. јануара 2008. године. Закључно са 2010. годином, од 150 корисника јавних средстава на републичком нивоу који су у обавези да успоставе функцију интерне ревизије само њих 41 је то учинило. У 2011. години Министарство финансија је по први пут организовало полагање испита за звање oвлашћеног интерног ревизора у јавном сектору које је стекло 99 кандидата, а од септембра прошле године постоји и Удружење овлашћених интерних ревизора Србије у јавном сектору (ОИРС).

– Удружење ОИРС, као струковно удружење, спремно је да допринесе успостављању механизама који воде ефикаснијем раду администрације и управљању јавним институцијама – каже Ђорђевић. – У јавности се нарочито наглашава потреба да се они који доносе кључне одлуке у јавним институцијама одвоје од непосредног политичког утицаја. Тај циљ би се постигао када би се у живот спровели принципи за које се се наше удружење залаже: јасна и прецизна систематизација радних места, отворени и непристрасни јавни конкурси (како би се у јавне институције запошљавали најбољи), обукаи обавезно стручно усавршавање и самосталност доносилаца одлука у процесу реализације предложених планова и договорених стратегија. Кључна ствар је да годишњи планови рада, финансијски планови, планови јавних набавки институција буду транспарентни и доступни јавности (рецимо на сајту органа), да процедуре рада институција такође буду објављене као и извештаји о остваривању планова.

Председник Удружења овлашћених интерних ревизора Србије у јавном сектору на крају напомиње да је неопходно обезбедити што бржу примену овог концепта, независно од чињенице да и Европска унија инсистира на постојању овог института, што је и наведено у поглављу 32. за вођење преговора о придруживању ЕУ.

На тај начин се у значајној мери подиже поверење у рад државних институција и омогућује Србији да добије предност у односу на земље у окружењу у трци за добијање средстава ЕУ која се додељују региону и спречава могућност да се због ненаменског трошења средстава иста морају вратити донатору.

А. Микавица