У еколошкој општини фабрике без димњака

Најмањи тимочки град Бољевац има тек нешто више од три хиљаде становника, али и моћну планину Ртањ у залеђу са очуваном природом и обиљем руда, шума, пашњака и чистих извора здраве воде. И управо то богато залеђе, све већи број инвеститора у последњих седам година, туризам у замаху, успеси машинаца и сточара и легенде ортањским летећим тањирима, ванземаљцима и чудотворним афродизијачким травкама буде наду да Бољевцу може да буде и боље.

Посебно оптимизмом очарава дух Бољевчана. Они већ 42 године имају своје разиграно аутентично „Црноречје у песми и игри“, три деценије дугу „Бекријаду“ (мушку и женску) и Сабор прељубника и аматерско позориште „Звезду“.

Председник бољевачке општине Небојша Марјановић, коме су суграђани, на изборима у мају, поверили и трећи председнички мандат, подсећа да су инвеститори посебно „навалентни“ били у последњих седам година. Саграђена је савремена фабрика која ће воду са Ртња и извозити, а перспективне су и нове фабрике које прерађују дрво и отпад из шума овдашњег Јужног Кучаја. Пелете (брикети) од кучајске буковине искључиво одлазе у извоз, од дрвета се производи и индустријски ћумур, такође за извоз, а производиће се и струја из шумског и пољопривредног отпада.

И управо то отвара перспективу – то што Бољевчани имају, што им је природа подарила, и што нису мегаломани. А имају Бољевчани и јаке планинске брзаке и пројекте да се на њима сагради 20 малих хидроелектрана, и пројекте да производе струју из моћних планинских ветрова. Већ су обновили рибњак калифорнијске пастрмке на Радованској реци. Као и 1986. године, када је подигнут, после приватизације, годишње даје сто хиљада килограма траженог деликатеса врхунског квалитета.

Улажу и странци и наши, и граде фабрике без димњака. Бољевац тако чува статус еколошке општине, који је, и званично, добио пре две и по деценије, међу прве две општине у Србији. Постоји и пројекат изградње фабрике за прераду лековитог планинског биља, а увелико се завршава и индустријскa зона „Мирово“, из правца Београда, удаљена од аутопута само 50 километара. Зона је опремљена свим погодностима и олакшицама за будуће градитеље.

И невелико насеље Бољевац, више варошица него град, све више „ради на себи“. Коначно, има и канализацију, без које је дуго и много кубурио, има и реконструисану водоводну мрежу, лепо уређен центар и десетак обновљених градских улица. Расте комунални стандард и у бољевачким селима. У току ове и идуће године водоводе ће, поред моћног гастарбајтерског Лукова, добити и села Боговина, Подгорац, Савинац, Валакоње, Оснић и Сумраковац. У овим селима се обнављају и електрични водови, домови културе и школе.

Председник Марјановић наводи да је минулих година санирано и две трећине од укупно 400 километара путева који Бољевац повезују са двадесет једним селом у овој комуни. Он не спори да Бољевац жели и може да буде јака аграрна општина. Мора, вели, да се уважи чињеница да и даље две трећине људи ове општине живи у селима.

У Бољевцу су убеђени да се бољим условима за живот може зауставити пражњење овдашњих села и увећати производњa хране и за извоз. Као што је то чињено многих година прошлог века. Тада је Бољевац имао и до 90.000 оваца, 30.000 коза и 12.000 говеда. Бољевачки сточари често и сада добијају највиша признања на Новосадском сајму.

Од старих бољевачких предузећа најуспешнија је Фабрика машина „Стандард“ (некада у саставу београдског ИМТ-а). И после приватизације, под новим именом „Агромеханика“, извози машине за сено и силажу, и машине за обраду земљишта и чишћење снега. Те машине невеликог бољевачког колектива (сада има 250, а имао је 350 металаца) и сада купују Италијани, Немци, Французи и Словенци. Ускоро ће извоз кренути и у Русију, Алжир, Тунис и Нигерију.

У кризи је дуго Дрвна индустрија „Бољевац“, са пиланом и фабриком за производњу намештаја од масива. Али, ако би се појавио добар купац, опет би тамо могло да се ухлеби четири стотине радника, као некада. Дугорочно, дрвета за прераду има, а било је искуства и у извозу. Неизвесно је да ли ће купца икада више пронаћи велика фарма за тов јунади у селу Сумраковац.

Зорица Масловарић, помоћник председника општине, подсећа да су, у складу са Стратегијом одрживог развоја и свим осталим планским документима комуне, обнова старог и изградња новог присутни у свим информативним мрежама понуде. Трагом тих информација у Бољевац често долазе Израелци, Италијани, Немци, Холанђани... У општинској управи Бољевца добро функционишу сектори планирања и презентације. Нове погоне почели су да граде италијанска „Терса“ (термоелектрана на биомасу) и београдски „Рудекс“ (за производњу експлозива).

У понуди заинтересованима је и обнова производње каменог угља на Ртњу (има резерву од 12 милиона тона) и проширење производње мрког угља у Боговини. Значајне су и резерве ртањског доломита (за стакларску, фармацеутску и индустрију вештачких ђубрива) и украсног мермера, а и да се не говори о традицији производње чувеног кривовирског качкаваља...

-----------------------------------------------------------

Лична карта Бољевца

Површина: 823 км квадратних

Насеља у општини: град Бољевац и21 село

Становника: 12.856 (у граду 3.320)

Запослених: 1.768

Незапослених: 982

Пензионера: 2.500

Просечна зарада: (у априлу 2012) 30.000 динара

Средњошколаца: 232

Основаца: 889