U ekološkoj opštini fabrike bez dimnjaka

Najmanji timočki grad Boljevac ima tek nešto više od tri hiljade stanovnika, ali i moćnu planinu Rtanj u zaleđu sa očuvanom prirodom i obiljem ruda, šuma, pašnjaka i čistih izvora zdrave vode. I upravo to bogato zaleđe, sve veći broj investitora u poslednjih sedam godina, turizam u zamahu, uspesi mašinaca i stočara i legende ortanjskim letećim tanjirima, vanzemaljcima i čudotvornim afrodizijačkim travkama bude nadu da Boljevcu može da bude i bolje.

Posebno optimizmom očarava duh Boljevčana. Oni već 42 godine imaju svoje razigrano autentično „Crnorečje u pesmi i igri“, tri decenije dugu „Bekrijadu“ (mušku i žensku) i Sabor preljubnika i amatersko pozorište „Zvezdu“.

Predsednik boljevačke opštine Nebojša Marjanović, kome su sugrađani, na izborima u maju, poverili i treći predsednički mandat, podseća da su investitori posebno „navalentni“ bili u poslednjih sedam godina. Sagrađena je savremena fabrika koja će vodu sa Rtnja i izvoziti, a perspektivne su i nove fabrike koje prerađuju drvo i otpad iz šuma ovdašnjeg Južnog Kučaja. Pelete (briketi) od kučajske bukovine isključivo odlaze u izvoz, od drveta se proizvodi i industrijski ćumur, takođe za izvoz, a proizvodiće se i struja iz šumskog i poljoprivrednog otpada.

I upravo to otvara perspektivu – to što Boljevčani imaju, što im je priroda podarila, i što nisu megalomani. A imaju Boljevčani i jake planinske brzake i projekte da se na njima sagradi 20 malih hidroelektrana, i projekte da proizvode struju iz moćnih planinskih vetrova. Već su obnovili ribnjak kalifornijske pastrmke na Radovanskoj reci. Kao i 1986. godine, kada je podignut, posle privatizacije, godišnje daje sto hiljada kilograma traženog delikatesa vrhunskog kvaliteta.

Ulažu i stranci i naši, i grade fabrike bez dimnjaka. Boljevac tako čuva status ekološke opštine, koji je, i zvanično, dobio pre dve i po decenije, među prve dve opštine u Srbiji. Postoji i projekat izgradnje fabrike za preradu lekovitog planinskog bilja, a uveliko se završava i industrijska zona „Mirovo“, iz pravca Beograda, udaljena od autoputa samo 50 kilometara. Zona je opremljena svim pogodnostima i olakšicama za buduće graditelje.

I neveliko naselje Boljevac, više varošica nego grad, sve više „radi na sebi“. Konačno, ima i kanalizaciju, bez koje je dugo i mnogo kuburio, ima i rekonstruisanu vodovodnu mrežu, lepo uređen centar i desetak obnovljenih gradskih ulica. Raste komunalni standard i u boljevačkim selima. U toku ove i iduće godine vodovode će, pored moćnog gastarbajterskog Lukova, dobiti i sela Bogovina, Podgorac, Savinac, Valakonje, Osnić i Sumrakovac. U ovim selima se obnavljaju i električni vodovi, domovi kulture i škole.

Predsednik Marjanović navodi da je minulih godina sanirano i dve trećine od ukupno 400 kilometara puteva koji Boljevac povezuju sa dvadeset jednim selom u ovoj komuni. On ne spori da Boljevac želi i može da bude jaka agrarna opština. Mora, veli, da se uvaži činjenica da i dalje dve trećine ljudi ove opštine živi u selima.

U Boljevcu su ubeđeni da se boljim uslovima za život može zaustaviti pražnjenje ovdašnjih sela i uvećati proizvodnja hrane i za izvoz. Kao što je to činjeno mnogih godina prošlog veka. Tada je Boljevac imao i do 90.000 ovaca, 30.000 koza i 12.000 goveda. Boljevački stočari često i sada dobijaju najviša priznanja na Novosadskom sajmu.

Od starih boljevačkih preduzeća najuspešnija je Fabrika mašina „Standard“ (nekada u sastavu beogradskog IMT-a). I posle privatizacije, pod novim imenom „Agromehanika“, izvozi mašine za seno i silažu, i mašine za obradu zemljišta i čišćenje snega. Te mašine nevelikog boljevačkog kolektiva (sada ima 250, a imao je 350 metalaca) i sada kupuju Italijani, Nemci, Francuzi i Slovenci. Uskoro će izvoz krenuti i u Rusiju, Alžir, Tunis i Nigeriju.

U krizi je dugo Drvna industrija „Boljevac“, sa pilanom i fabrikom za proizvodnju nameštaja od masiva. Ali, ako bi se pojavio dobar kupac, opet bi tamo moglo da se uhlebi četiri stotine radnika, kao nekada. Dugoročno, drveta za preradu ima, a bilo je iskustva i u izvozu. Neizvesno je da li će kupca ikada više pronaći velika farma za tov junadi u selu Sumrakovac.

Zorica Maslovarić, pomoćnik predsednika opštine, podseća da su, u skladu sa Strategijom održivog razvoja i svim ostalim planskim dokumentima komune, obnova starog i izgradnja novog prisutni u svim informativnim mrežama ponude. Tragom tih informacija u Boljevac često dolaze Izraelci, Italijani, Nemci, Holanđani... U opštinskoj upravi Boljevca dobro funkcionišu sektori planiranja i prezentacije. Nove pogone počeli su da grade italijanska „Tersa“ (termoelektrana na biomasu) i beogradski „Rudeks“ (za proizvodnju eksploziva).

U ponudi zainteresovanima je i obnova proizvodnje kamenog uglja na Rtnju (ima rezervu od 12 miliona tona) i proširenje proizvodnje mrkog uglja u Bogovini. Značajne su i rezerve rtanjskog dolomita (za staklarsku, farmaceutsku i industriju veštačkih đubriva) i ukrasnog mermera, a i da se ne govori o tradiciji proizvodnje čuvenog krivovirskog kačkavalja...

-----------------------------------------------------------

Lična karta Boljevca

Površina: 823 km kvadratnih

Naselja u opštini: grad Boljevac i21 selo

Stanovnika: 12.856 (u gradu 3.320)

Zaposlenih: 1.768

Nezaposlenih: 982

Penzionera: 2.500

Prosečna zarada: (u aprilu 2012) 30.000 dinara

Srednjoškolaca: 232

Osnovaca: 889