Фалсификовање поштанских марака РС Крајине

Светско тржиште поштанских марака некадашње Републике Српске Крајине (РСК) оформљено је око 2000. године, када је најчувенији европски филателистички каталог, немачки Мichel, регистровао крајинску поштанску продукцију. У овогодишњем издању дотичног каталога, на пет страница, представљене су 82 појединачне марке и један „блок“ марака, колико их је укупно штампала пошта РСK.

Овај приказ је презентован у склопу поглавља о филателији Републике Хрватске, али у заглављу сваке друге стране исписан је наслов Српска Крајина, на немачком. Такође, истоветни наслов, заједно с ћириличним поднасловом (Република Српска Крајина) стоји на почетку сегмента посвећеног филателији Крајине. И све то без знакова навода или неке друге ограде.

„За филателисте, крајинске марке су ексклузивна прича. Реч је o држави која је имала све атрибуте државности (територију, становништво, власт, новац, војску...), а коју није признала ниједна друга држава, па ни Србија. Крајина никад није користила хрватске марке, а Хрватска је једина земља на свету с којом Крајина није имала поштански саобраћај, све до 10. маја 1996. године, али и од тада без коришћења марака“, каже у разговору за наш лист Зоран Бошковић, власник и главни уредник часописа „Филаберза“ и званични атестатор Савеза филателиста Србије за подручја РСК и Републике Српске.

Најзначајније издање крајинских пошта свакако је, филателистички речено, „табачић 8+1“, посвећен 50-годишњици победе над фашизмом, на којем је приказан усташки концлогор Јасеновац. У комплету је одштампано осам идентичних марака с мотивом јасеновачког меморијалног споменика „Цвет живота“, појединачне вредности од 60 пара, и једна вињета с цртежом јасеновачког радног логора, без номиналне вредности.

Наш саговорник каже да је то прва поштанска марка с мотивом злогласног усташког логора у Јасеновцу. Ни пре ни после, ниједна држава на свету, па ни СФРЈ, СРЈ, Србија, Црна Гора, БиХ или Хрватска нису објавиле поштанску марку у знак сећања на страшни јасеновачки злочин, тврди Бошковић!

Додуше, десет година касније, поводом 60-годишњице очајничког пробоја логораша из Јасеновца, пошта Републике Српске објавила је једну марку сличног дизајна. Али, подсећа Бошковић, та марка је изашла „на једвите јаде“,са закашњењем од осам месеци.

Поштанске марке с вињетама крајинских места, портретима великана рођених у Крајини (Тесла, Миланковић...), флоралним и животињским мотивима штампане су у топчидерском Заводу за израду новчаница, а од 1994. у новосадском „Форуму“.

Међутим, најскупља колекција на данашњем тржишту, позната као „книнско привремено издање“, вредна око двеста евра, „прештампана“ је у книнској штампарији „Младост“. Реч је о „претиску“ (додатним штампарским ознакама) шест марака из доба СФРЈ којима је дата нова номинална вредност. Ова операција урађена је у изнудици, због прекида копненог коридора западних простора Крајинеса Србијом и источним делом РСК. Комплетна писма са овим маркама велика су филателистичка вредност, а откривени су и бројни фалсификати ове серије.

Али, фалсификовање је почело већ током рата. У сенци војничких и дипломатских борби, и филателисти су водили свој мали рат. Пропагандне и комерцијалне мотиве у том окршају, сматра Бошковић, скоро да је немогуће разлучити.

Тако су, још 1991. године, урађени претисци првих редовних авионских марака Хрватске. На њима су доштампани натписи као што су САО Крајина, грб са четири оцила и слично, а треба имати у виду да су писма са оваквим маркама ишла у поштански саобраћај, доносећи профит вештим трговцима из филателистичке бранше. Та, такозвана фантазијска издања урађена су и на другој страни па се на многим крајинским маркама појављује претиснута шаховница.

Истовремено, званични органи Хрватске врше притисак на Светски поштански савез, приговарајући и свим земљама чланицама појединачно, у настојању да оспоре марке и поштански саобраћај с Крајином, али без икаквог успеха.

Ни после слома западних делова Крајине, у мају и августу 1995, Хрватска не успева да неутралише саобраћај, марке и жигове са именом Републике Српске Крајине, све до 22. фебруара 1997. године када преостала, источна територија РСК почиње да се, на поштанским маркама, потписује као Сремско-барањска област (СБО). Али, неки довитљиви крајински поштански службеници прекорачили су и овај датум, претискујући номиналну вредност старих марака са натписом РСК и пуштајући их у промет.

Последње издање марака СБО изашло је 12. априла 1997, а онај поменути „блок“ штампан је још касније, 29. маја исте године, али никад није ушао у промет. Ово пригодно издање (марка и вињета) издато је поводом Светске филателистичке изложбе у Сан Франциску 1997. На марки је мотив овог америчког града, а на вињети су два паралелна приказа:присаједињенеХонгконга Кини и СБО-а Хрватској, аоба ова припајањареализована суте 1997. године.

Милан Четник