НБС „не пегла” банкарске камате

У нашем финансијском систему не постоји могућност да централна банка нареди пословним банкама да смање камате, каже се у одговору Народне банке Србије на наше питање да ли је и код нас могуће оно што је недавно учинила централна банка Црне Горе. Она је наложила банкама да смање цену новца до октобра и да ће уколико то оне не учине сама прописати њихову висину у последњем кварталу.

Камате на банкарске позајмице код нас одређује тржиште и само томе можемо да „захвалимо” за тренутно високу цену новца. Другим речима, овај „данак у новцу” плаћамо због високог удела ненаплативих кредита, ризика земље, али и погодности да, као држава, водимо сопствену монетарну политику. Наравно, на висину камата утиче и то да они које ми зовемо домаће банке имају неупоредиво мањи кредитни потенцијал од страних, али и да се понашају као њихове колеге – тржишно.

– У важећем законодавном оквиру не постоји експлицитно прописана могућност да НБС ограничава камате које банке наплаћују на своје пласмане. Политику каматних стопа банке одређују у складу са својом пословном политиком, при чему на висину каматних стопа утичу бројни фактори, попут каматне стопе по којој се банка задужује, кредитног ризика конкретног дужника, конкуренције у банкарском сектору – одговарају у НБС.

Они наводе да је у члану 82. става 1. Устава Републике Србије прописано да економско уређење у Републици Србији почива на тржишној привреди, отвореном и слободном тржишту, слободи предузетништва, самосталности привредних субјеката и равноправности приватне и других облика својине, а у члану 84. става 1. Устава прописано је да сви имају једнак правни положај на тржишту. Такође, у складу са чланом 10. Закона о облигационим односима, стране у таквим односима су слободне, у границама принудних прописа, јавног поретка и добрих обичаја, да своје односе уреде по својој вољи.

– С обзиром на све ово, НБС до сада се није мешала у уговорне односе банака и њихових клијената кад је реч о одређивању цена банкарских производа и услуга, јер би такво мешање могло угрозити функционисање тржишне привреде засноване на наведеним начелима. Међутим, ради заштите интереса корисника банкарских услуга, прописана је обавеза транспарентног приказивања реалне цене задуживања дужника банака: ефективне каматне стопе, висине номиналне каматне стопе уз одређење да ли је фиксна или променљива, услови за променљивост каматне стопе и слично.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, подсећа да је црногорски монетарни режим евроизован и да су они, преласком на евро, изгубили независност у вођењу монетарне политике. Практично, зависе, од мера Европске централне банке.

– Они су изгубили тржишне механизме, док наша централна банка сопственом референтном каматном стопом даје сигнале тржишту о висини камата на тржишту. У пакету с циљаном инфлацијом и пливајућим девизним курсом. Камате код нас јесу високе, али то је последица високог удела ненаплативих кредита и уопште ризика у нашем систему – каже Грубишић.

Упркос константном незадовољству корисника кредита у погледу висине камата и оптужбама да су, као и чињеници да овде послују 33 банке, услови задуживања практично исти што може да указује на договор банака, такве наводе нико није доказао. Штавише, није ни покушао да докаже што су нам потврдили у организацијама потрошача, као и у Комисији за заштиту конкуренције.

Ј. Рабреновић