Суд УН о српској улози у геноциду

У једном од најзначајнијих случајева за последњих 60 година врховни суд УН у понедељак ће донети пресуду поводом захтева Босне да Србија буде одговорна за покољ, терор, силовање и исељавање босанских муслимана почетком деведесетих, пише "Гардијан".

Уколико Међународни суд правде пресуди у корист Босне, Србија као држава наследник Југославије Слободана Милошевића могла би да плати компензацију од неколико милијарди долара.

Била би то, такође, у очима историје стална мрља за Србију.

Због сложености ситуације, 16 судија је, од саслушања коначних аргумената у мају прошле године, десет месеци разматрало случај. Званичници овог светског суда, како је незванично познат, кажу да ће само за читање кратког прегледа председнику суда судији Розалин Хигинс бити потребно три сата. Коначна одлука могла би да буде дебела као књига.

Овај суд формиран је после Другог светског рата да би пресуђивао у споровима између чланица УН. Његове одлуке су обавезујуће, без права на жалбу, а може да их стави на снагу Савет безбедности, уколико је потребно, подсећа "Гардијан".

Раније се ретко дешавало да треба да се бави питањима која задиру у срце једне нације.

Очекује се да ће десетине преживелих Босанаца, укључујући жене из Сребренице у којој је у јулу 1995. убијено 8.000 мушкараца, бдети испред барокног здања Палате мира док буде читана одлука.

Одлука ће бити донета 14 година пошто је Босна поднела захтев и 12 година од завршетка рата у коме се Југославија распала. Од тада се политичка ситуација драстично променила, обе земље желе да се прикључе ЕУ, али страсти се нису смириле.

"Биће ово веома значајна пресуда и за међународно право, генерално, али и из перспективе последица сукоба", сматра Андре Нолкемпер, директор амстердамског Центра за међународно право.

Други судови већ су пресудили да је за време последњег рата на тлу бивше Југославије било геноцида. Међународни суд за ратне злочине у Хагу већ је донео пресуде у неколико случајева. Међутим, случај који се налазио пред светским судом није о појединцима – Босна каже да сама српска држава треба да прихвати кривицу.

Она тврди да је националистичка идеологија Србије подстакла геноцидну мржњу, да су њена финансијска и војна помоћ босанским Србима обезбедили средства за геноцид, а да су официри југословенске војске активно учествовали у акцијама за истеривање муслимана.

Србија, међутим, каже да није све тако једноставно. Геноцид је, по дефиницији, јасна намера да се уништи етничка или расна група – а Србија каже да никада није водила такву систематску кампању.

Суштина је у томе да ли су судије убеђене у то да су босански Срби били под контролом српске владе, што је питање које је могло да буде решено да је Милошевићево суђење приведено крају. Оно је прекинуто његовом смрћу, а огромна количина изнесених доказа сада је правно безвредна, наводи даље "Гардијан" у броју од петка.

За разлику од нирнбершког суђења нацистичким ратним злочинцима када је нађена јасна веза између ланца команде и холокауста, југословенски трибунал није успео да установи доказану везу између паравојске која је убијала и владе у Београду, каже Јоханес Хоувинк Тен Кате, историчар у холандском Центру за ратну документацију и професор студија о геноциду.

Босанско-српски случај није кривична ствар и стандарди доказа нижи су од оних који се захтевају за кривичну осуду. Довољно је да већина судија на основу "одмеравања вероватноћа" закључи да је Србија одговорна.

Али, пре него што се судије и позабаве српском одговорношћу, прво морају да одлуче да ли имају судску надлежност – што је тешко питање због којег је у прошлости исти суд оспорио самог себе.

Србија тврди да у време када су почињена убиства није била чланица УН и да, стога, не може да јој суди суд УН. Чланство Југославије у УН било је суспендовано 1992, а Београд је поново примљен као Србија и Црна Гора тек 2001. Црна Гора се прошле године одвојила од Србије и затражила од суда да њено име буде искључено из целог случаја.

Године 1996. суд је одбацио захтев Србије да одбаци тужбу за геноцид рекавши да има јурисдикцију. Међутим, три године касније сама Србија обратила се суду захтевајући да интервенише и заустави НАТО бомбардовање за време рата на Косову. Суд је тада са већином од једног гласа пресудио да није у положају да то учини јер Србија није држава УН.

"Технички, суд не обавезују његове раније пресуде", каже Нолкемпер. "Шта год да суд одлучи, то ће бити у нескладу са једним делом његовог ранијег прецедентног права", закључује Андре Нолкемпер, а преноси британски "Гардијан".