Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Немачке судије одлучују о Европи

Немачке  судије одлучују о Европи
Одлука о немачкој финансијској помоћи југу Европе зависи од судија Уставног суда Немачке Фото Бета

Судбина Европе зависи од расположења господе у црвеним таларима, истакла је већина немачких медија уочи јучерашње, прве, расправе пред немачким Уставним судом у Карлсруеу о уставности немачке ратификације Фискалног пакта о буџетској дисциплини и о њеном учешћу у финансирању посрнулих економија ЕУ кроз фонд Европског стабилизационог механизма (ЕСМ).

Премда је јучерашња расправа била увод у компликовани процес преиспитивања уставности ратификовања европских споразума који би могао да потраје још неколико месеци, нервоза је доминирала. Разлог томе јесте то што Уставни суд разматра да ли би потписом председника државе Јоахима Гаука на ратификацији споразума био озваничен неповратни процес интеграција у европску фискалну унију, без обзира на коначну одлуку о уставности ових мера.

Већина политичара и аналитичара истиче да заправо од одлуке Уставног суда зависи да ли ће се Немачка одрећи своје добробити у корист свеевропског просперитета или ће посрнуле економије ЕУ препустити судбини.

Представници владе у Берлину, канцеларка Ангела Меркел и министар финансија Волфганг Шојбле ставили су своје потписе на споразум 25 држава ЕУ – Велика Британија и Чешка Република остале су по страни – о завођењу буџетске дисциплине, као и о оснивању Европског стабилизационог механизма (ЕСМ).

У међувремену, посланици оба дома парламента, Бундестага и Бундесрата, ратификовали су споразуме (прописаном) двотрећинском већином, а за коначну ратификацију недостаје потпис шефа државе Јоахима Гаука.

На предлог Уставног суда, Гаук је одложио акт потписивања док судије у Карслруеу не установе да ли је ратификација уследила у складу са Уставом, односно да ли је немачка влада лишила суверена (народ) да у складу са ситуацијом саодлучује о даљим  фискалним евроинтеграцијама Немачке. Општа бојазан је да се Немачка својим актом ратификације одриче права да убудуће, од случаја до случаја, одлучује о даљем појединачном или општем учешћу у оквиру Фискалног пакта.

Суд би требало да саопшти до краја јула ове године да ли председник Гаук треба да потпише ратификацију или не. При томе се намећу две могућности. У случају да суд препоручи председнику потписивање, Немачка би се са малим закашњењем прикључила земљама које су ратификовале пакт – почетком августа уместо 9. јула, као што је планирано. У супротном, потпис би био одложен све док суд не процени да ли се ратификација коси са одредбама устава о суверености воље немачког народа.

„С обзиром на то да би одредбе Фискалног пакта требало да званично ступе на снагу у јануару 2013. године, има довољно времена за коначну одлуку”, изјавио је председник Уставног суда Андреас Фоскуле, који се при том осврнуо на притиске којима је минулих недеља био изложен. „Нема потреба да се ургира одлука... одредбе Фискалног пакта су такве да потписнице и без Немачке могу да покрену одговарајуће процесе.”

Немачки  политичари су узнемирени јер у овом, по проценама, парадоксалном развоју ситуације, иницијатор Фискалног пакта остаје по страни и препушта иницијативу другима. Берлин се прибојава да би „други”, што ће рећи француско-италијанско-шпанска осовина, могли да направе „рачун без крчмара”.

Ситуацију, у том погледу, најубедљивије објашњава недељник „Шпигл”. У коментару под насловом „Влада се нада милости уставних судија”, водећи политички магазин је указао да се „кочењем темпа Фискалног пакта” од стране Уставног суда доводи примат Немачке у питање – без обзира на чињеницу да је овде реч о привременој мери.

Лист констатује, позивајући се на процене неименованих стручњака, да је Берлин спреман, у начелу, да се одрекне дела своје добробити у корист осталих потписница Фискалног пакта како би тим кораком дугорочније обезбедио свој просперитет на дуге стазе. Уколико, пак, остане при садашњој политици, то ће му донети сјајне резултате и профите, али је време трајања таквог успеха ограничено.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.