Nemačke sudije odlučuju o Evropi

Sudbina Evrope zavisi od raspoloženja gospode u crvenim talarima, istakla je većina nemačkih medija uoči jučerašnje, prve, rasprave pred nemačkim Ustavnim sudom u Karlsrueu o ustavnosti nemačke ratifikacije Fiskalnog pakta o budžetskoj disciplini i o njenom učešću u finansiranju posrnulih ekonomija EU kroz fond Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM).

Premda je jučerašnja rasprava bila uvod u komplikovani proces preispitivanja ustavnosti ratifikovanja evropskih sporazuma koji bi mogao da potraje još nekoliko meseci, nervoza je dominirala. Razlog tome jeste to što Ustavni sud razmatra da li bi potpisom predsednika države Joahima Gauka na ratifikaciji sporazuma bio ozvaničen nepovratni proces integracija u evropsku fiskalnu uniju, bez obzira na konačnu odluku o ustavnosti ovih mera.

Većina političara i analitičara ističe da zapravo od odluke Ustavnog suda zavisi da li će se Nemačka odreći svoje dobrobiti u korist sveevropskog prosperiteta ili će posrnule ekonomije EU prepustiti sudbini.

Predstavnici vlade u Berlinu, kancelarka Angela Merkel i ministar finansija Volfgang Šojble stavili su svoje potpise na sporazum 25 država EU – Velika Britanija i Češka Republika ostale su po strani – o zavođenju budžetske discipline, kao i o osnivanju Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM).

U međuvremenu, poslanici oba doma parlamenta, Bundestaga i Bundesrata, ratifikovali su sporazume (propisanom) dvotrećinskom većinom, a za konačnu ratifikaciju nedostaje potpis šefa države Joahima Gauka.

Na predlog Ustavnog suda, Gauk je odložio akt potpisivanja dok sudije u Karslrueu ne ustanove da li je ratifikacija usledila u skladu sa Ustavom, odnosno da li je nemačka vlada lišila suverena (narod) da u skladu sa situacijom saodlučuje o daljim  fiskalnim evrointegracijama Nemačke. Opšta bojazan je da se Nemačka svojim aktom ratifikacije odriče prava da ubuduće, od slučaja do slučaja, odlučuje o daljem pojedinačnom ili opštem učešću u okviru Fiskalnog pakta.

Sud bi trebalo da saopšti do kraja jula ove godine da li predsednik Gauk treba da potpiše ratifikaciju ili ne. Pri tome se nameću dve mogućnosti. U slučaju da sud preporuči predsedniku potpisivanje, Nemačka bi se sa malim zakašnjenjem priključila zemljama koje su ratifikovale pakt – početkom avgusta umesto 9. jula, kao što je planirano. U suprotnom, potpis bi bio odložen sve dok sud ne proceni da li se ratifikacija kosi sa odredbama ustava o suverenosti volje nemačkog naroda.

„S obzirom na to da bi odredbe Fiskalnog pakta trebalo da zvanično stupe na snagu u januaru 2013. godine, ima dovoljno vremena za konačnu odluku”, izjavio je predsednik Ustavnog suda Andreas Foskule, koji se pri tom osvrnuo na pritiske kojima je minulih nedelja bio izložen. „Nema potreba da se urgira odluka... odredbe Fiskalnog pakta su takve da potpisnice i bez Nemačke mogu da pokrenu odgovarajuće procese.”

Nemački  političari su uznemireni jer u ovom, po procenama, paradoksalnom razvoju situacije, inicijator Fiskalnog pakta ostaje po strani i prepušta inicijativu drugima. Berlin se pribojava da bi „drugi”, što će reći francusko-italijansko-španska osovina, mogli da naprave „račun bez krčmara”.

Situaciju, u tom pogledu, najubedljivije objašnjava nedeljnik „Špigl”. U komentaru pod naslovom „Vlada se nada milosti ustavnih sudija”, vodeći politički magazin je ukazao da se „kočenjem tempa Fiskalnog pakta” od strane Ustavnog suda dovodi primat Nemačke u pitanje – bez obzira na činjenicu da je ovde reč o privremenoj meri.

List konstatuje, pozivajući se na procene neimenovanih stručnjaka, da je Berlin spreman, u načelu, da se odrekne dela svoje dobrobiti u korist ostalih potpisnica Fiskalnog pakta kako bi tim korakom dugoročnije obezbedio svoj prosperitet na duge staze. Ukoliko, pak, ostane pri sadašnjoj politici, to će mu doneti sjajne rezultate i profite, ali je vreme trajanja takvog uspeha ograničeno.