И у Србији има гастарбајтера

Једино страни држављани који уз одобрење за заснивање радног односа прибаве и потврду Министарства унутрашњих послова о сталном или привременом боравку у нашој земљи могу да предају радну књижицу српском послодавцу и очекују да им стаж у Србији легално тече. У првој половини ове године Национална служба за запошљавање (НСЗ) издала је 27 радних дозвола странцима који имају одобрење за стално настањење, као и 1.422 одобрења онима са привременим боравком у Србији. На списку издатих дозвола има готово свих земаља, а највише неопходних докумената прибавили су држављани Кине, Македоније, Русије, Босне и Херцеговине, Румуније, Хрватске и Грчке. Они, међутим, ни на који начин нису конкуренција овдашњим радницима, уверавају надлежни. Гаранција је Правилник о условима и начину издавања дозволе за рад странцу и лицу без држављанства.

– Филијала НСЗ-а може да одбије захтев послодавца за издавање радне дозволе за запошљавање странца ако на нашој евиденцији има незапослених држављана Србије који испуњавају услове које прописује послодавац. То значи да грађанин Србије са истим степеном стручне спреме, знања и вештине као и неки страни држављанин има предност приликом добијања посла – објашњавају у НСЗ-у.

Странци углавном проналазе ухлебљење у мултинационалним компанијама, банкама и представништвима страних компанија. Такве фирме их углавном ангажују на руководећим, менаџерским позицијама.

– До посла долазе и у новооснованим малим и средњим предузећима, трговачким и угоститељским објектима, али су то махом држављани страних земаља са средњом стручном спремом. Најчешће се ангажују кувари за, рецимо, потребе кинеске или тајландске кухиње, који уз то познају те језике. Добијају шансу јер на нашој евиденцији нема довољно особа са овим квалификацијама – објашњавају у НСЗ-у.

До посла у Србији странци долазе и помоћу приватних агенција за запошљавање. У „Хил интернешенелу”, агенцији која послује већ 23 године, кажу да им се инострани држављани најчешће јављају како би оставили биографске податке у случају да искрсне боља радна позиција.

– Углавном су то грађани из бивших република Југославије, али имамо и Грке и Бугаре. То су људи који су у својој земљи досегли врхунац у каријери, а при том не желе да напусте област којом се успешно баве. Зато радо прихватају пословне понуде у земљама региона – објашњава Наташа Савић, директорка агенције „Хил интернешенел”, уз чије посредовање на годишњем нивоу до посла дође око 150 грађана Србије.

----------------------------------------------------

Више дозвола за заснивање радног односа

У 2010. години НСЗ издао је укупно 2.518 одобрења за заснивање радног односа са страним држављанима који имају привремени боравак у Србији и 42 дозволе онима са сталним настањењем. Годину дана касније 52 инострана држављанина више са привременим боравком у земљи прибавила су радне дозволе НСЗ-а, док је 41 странац са сталним настањењем добио одобрење ове службе.

 --------------------------------------------------------------------

Посредством НСЗ-а ухлебљење у Немачкој и Либији

Уз посредовање НСЗ-а, у прошлој години укупно је девет држављана Србије засновало радни односу у иностранству, и то – осам лекара опште праксе у три болнице у покрајини Тирингији у Немачкој и машински инжењер у истој земљи. У 2010. до посла у иностранству дошло је осам лекара у Немачкој, а НСЗ је и крајем исте године посредовао у запошљавању осам здравствених радника у Либији, на клиници „Афрички онколошки институт” у Сабрати. Од тог броја троје је лекара специјалиста и пет медицинских сестара.