Срби и Руси кроз векове

Народна библиотека Србије објавила је студију Мирослава Јовановића „Срби и Руси 12–21. век” (Историја односа). Мирослав Јовановић (1962) ванредни је професор на Катедри за Општу савремену историју Филозофског факултета у Београду. Докторирао 2001. године, са темом „Руска емиграција на Балкану 1920–1940”.

Аутор је седам књига, аутор и коаутор десет збирки историјских извора и уредник девет научних издања, објављених у земљи и иностранству. Поред тога објавио је 80 научних радова и прилога, на српском, руском, енглеском, немачком, чешком и бугарском језику. Оснивач је и управник „Центра за савремену историју Балкана” Филозофског факултета у Београду (од 2006. године), и „Центра за руске студије” Филозофског факултета у Београду (од 2010. године).

Односи Срба и Србије са Русијом и Русима у прошлости увек су привлачили и привлаче изузетну пажњу. Ово је књига посвећена историји управо тих односа. Књига представља први систематизован, синтетички преглед односа српског и руског народа кроз историју, од првих контаката у 12. веку, до данас.

Истраживање овог питања има изузетну важност, која се пре свега огледа у чињеници да српско-руски односи, посматрано из дискурса историје српског народа, имају најдужи континуитет у односу на све друге везе које је српски народ током историје градио са неком од великих сила, односно држава које су имале интереса и моћи да те интересе реализују на просторима на којима је српски народ живео и данас живи.

При том, српско-руски односи су не само најдуготрајнији, већ и, када се упореде са везама и контактима српског народа са другим великим силама или суседима, убедљиво најсадржајнији, најразгранатији и са најуочљивијим и најдалекосежнијим (духовним, културним, друштвеним, просветним, научним, па и политичким) узајамним утицајима. Односи Срба и Руса у прошлости су били динамични и, у зависности од генералног историјског и државног развоја два народа, пролазили су кроз различите хронолошке фазе: епоху спорадичних контаката (12–15. век), време духовних веза (15–17. век) и епоху политике (18–21. век).

Књига представља синтетички преглед, са елементима монографске проблематизације појединих слабо истражених или неистражених питања, чији је основни циљ сагледавање односа Срба и Руса у прошлости. Зато се у књизи не анализирају искључиво политичке везе и контакти (што је представљало доминантан приступ досадашње историографије), већ су предмет анализе упоредо и изузетно важни културни и духовни односи, као и разгранате друштвене, просветне, научне и уметничке везе, миграторни процеси и привредна сарадња.

У исто време, односи Срба и Руса су сагледани у контексту генералних токова европске политике, као и у односу на историјски развој руског и српског народа и две државе. Такође, посебна пажња посвећена је и чињеници да је ове везе и односе могуће сагледавати из најмање два дискурса: српског и руског – који неминовно, услед различитих историјских токова и контекста развоја два народа, у великој мери утичу и на различите наративе тумачења узајамних односа.