Европом кружи баук незапослености

Текућа фаза финансијске кризе Запада прети да изазове катастрофу на тржишту рада развијеног света, упозоравају ове седмице Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и Међународна организација рада (МРО).

Незапосленост у земљама развијеног света износила је у мају 7,9 одсто (48 милиона људи) – само 0,6 ниже од највише стопе након Другог светског рата, забележене иначе у октобру 2009. у јеку глобалне финансијске кризе, навео је ОЕЦД у годишњем извештају о кретању економија 34 привредно најнапредније државе.

„Одсуство било какве шансе да се запосле изазваће „застрашујуће ефекте” на целе генерације младих између 15 и 24 године, који стижу на тржиште рада. Пораст друштвених напетости само један је од трендова чије се последице још не могу предвидети”, навео је Ангел Гурија, генерални секретар ОЕЦД-а.

Еврозона је епицентар „радничке кризе”, проценио је јуче МРО. Трогодишња криза еврозоне заувек је од 2009. избрисала већ 3,5 милиона радних места. До 2014. криза монетарне уније ЕУ смаћи ће још 4,5 милиона послова, уколико Брисел сместа не одустане од драконске штедње као главног лека за финансијске невоље региона, сматра МРО.

Незапосленост у еврозони данас износи 11,1 одсто са тенденцијом раста, односно 17,5 милиона људи већ нема редован месечни приход. Тај алармантни број незапослених нарашће 2014. на 22 милиона ако политички врх ЕУ хитно не осмисли прецизну стратегију за запошљавање, пре свега младих. Европа нема одакле да финансира егзистенцију такве армије незапослених ако не отвори канал за нове инвестиције, загарантује образовање и смисли иновативне програме за запошљавање младих, сматра МРО.

„Није у невољи само еврозона, целокупна глобална економија изложена је ризику преливања последица неефикасне борбе против кризе. Опоравак еврозоне још је могућ, само што се спектар опција убрзано сужава”, оценио је Хуан Сомавија, генерални секретар МРО.

Лавина мрачних упозорења – између осталог и о бујичном расту незапослених међу младима у Грчкој, Италији, Шпанији и Словенији – још не допиру до центара моћи у Европи.

Шпанија је јуче, за обећану финансијску помоћ Европе, најавила нови, четврти пакет мера драконске штедње, међу којима је и ставка о смањењу надокнада незапосленима – и то шест месеци пошто остану без посла. Приватизација лука и аеродрома, укидање јавних предузећа, смањивање броја запослених у регионалној управи, повећање ПДВ-а са 18 на 21 одсто и укидање субвенција рудницима, само су део мера којима се влада Маријана Рахоја нада да ће до 2014. године уштедети укупно 65 милијарди евра. Брисел од Мадрида захтева још да део губитака несмотрених банака превали на мале штедише.

„Шпанија је на историјској прекретници која ће одредити будућност наших фамилија, омладине, свих наших нада. У јеку смо друге најтеже рецесије у историји земље, боримо се како умемо и надамо да ћемо што пре изаћи из ове кризе”, поручио је јуче Рахој парламенту.

Реакција нације била је предвидива: посланици опозиције гласно су критиковали наглу „капитулацију” пред драконским захтевима из Брисела. На улицама Мадрида огорченим рударима, који су препешачили пола земље да би исказали свој јед због укидања субвенција рудницима угља на северу и истоку Шпаније, придружиле су се јуче десетине хиљада становника престонице.

„Без рудника, у нашем региону нема ничег другог, нећемо имати од чега да живимо”, пренео је јуче Ројтерс изјаву рудара Албана Гонсалвеза.

Истовремено, италијански премијер Марио Монти најавио је јуче да је „земља усред тунела, у тешком рату против брда циничних предрасуда о Италији”.

„Прве резултати наше борбе са кризом, изазваном погрешним решењима из прошлости, знаће мој наследник 2013. године”, рекао је Монти и противно досадашњим обећањима у Бриселу најавио да ће „Италија можда поднети захтев за међународну помоћ”.

Каса ММФ-а одавно наговештава да ће Италији бити потребно још доста времена да се избори са привредном летаргијом.

„Грчки сценарио немира лако се може поновити у Италији”, процењују експерти Банке Сингапура.

У међувремену, на хиљаде медицинара у Португалији јуче су изашли на масовни штрајк. Смањивање издатака за здравство Португалије – био је један од кључних захтева међународних кредитора. Цена доласка хитне помоћи у Португалији по новом скочила је са девет на 22 евра.