Доктор у Америци за 3.000 долара

Без обзира на то што су наши стручњаци веома цењени у свету, наши дипломци углавном морају да полажу додатне испите да би могли да нострификују диплому у страној држави.

– Све зависи од земље до земље, од универзитета до универзитета, од послодавца до послодавца – истиче професор др Србијанка Турајлић, некада помоћница министра просвете Србије за високо образовање.

Њене речи потврђује и проректор Београдског универзитета професор др Неда Бокан: "Постоје само индиректне, посредне информације о томе где се чије дипломе признају без додатних полагања. Рецимо, студенти су нам својевремено указали да у Немачкој постоје проблеми у вези с признавањем диплома нашег математичког факултета, јер се на крају студија код нас не ради дипломски рад."

Уколико желе да лече у Америци, наши доктори морају да прођу готово све испочетка – од учења до испита. Јер, једино тако могу да добију лиценцу за рад, односно нострификацију дипломе.

То значи да у року од седам година треба да положе испите и то из три дела. Први део је провера знања из претклинике, тачније, из анатомије, физиологије, биохемије, патологије, фармакологије, хистологије, ембриологије и једног предмета који се не учи у Србији, а представља заправо комбинацију етике, психологије, психијатрије и закона о здравству. Затим долази тест из другог дела градива, такозване клинике. Ту су питања из интерне медицине, педијатрије, гинекологије и опстетрике, психијатрије и хирургије.

Испити из клинике и претклинике могу се полагати у свакој земљи у којој постоје центри за то. Наши лекари углавном те тестове полажу у Будимпешти, Загребу, Софији, Букурешту. Али, рад с пацијентима сви морају да "демонстрирају" у једном од пет центара у Америци: Чикагу, Лос Анђелесу, Хјустону, Филаделфији или Атланти.

Када све то положе добијају лиценцу за рад под надзором. За освајање такозване пуне лиценце мора успешно да се прође и симулација праксе. Пацијенти се лече виртуелно, на рачунару. Све је у облику теста, с тим што у већини америчких држава прво мора да се започне специјализација, па тек онда да се пријави полагање из "симулације".

Оваква нострификација дипломе стаје три хиљаде долара. Ако се не положи неки део тек за три месеца може поново да се изађе на тај испит. А сваки део може највише четири пута да се полаже. Слично је, рецимо, и у Енглеској.

Све то, међутим, не морају да прођу лекари који не желе да лече, већ би хтели у Америци да раде као истраживачи или да упишу постдипломске. У том случају не треба да полажу ниједан додатни испит. Али су и плате лекара и истраживача различите. Истраживачи у просеку годишње зарађују од 40.000 до 50.000 долара, а лекари опште праксе 120.000 долара. Плате ортопеда и хирурга, на пример, досежу и до 600.000 долара. И зато се све више наших младих лекара одлучује да нострификује диплому у Америци. То важи и за друге тек дипломиране стручњаке. На листи пожељних земаља није само Америка, већ и државе Европске4 уније.

– За такозвана лиценцна занимања морају се полагати бар неки испити за нострификацију – објашњава доцент мр Владимир Миленковић, продекан за сарадњу са иностранством Архитектонског факултета у Београду.

– У Енглеској наше дипломиране архитекте могу да раде у бироима, компанијама, као архитекте, али не могу да буду носиоци пројекта. Да би за то добили лиценцу морају да полажу додатне испите. Тако је то одредила енглеска комора архитеката. За лиценцу морају да полажу чак и они који су завршили школе у самој Енглеској, уколико те школе нису код њих акредитоване. А што се тиче наставка школовања углавном се без проблема свуда у свету може ићи на магистарске студије, докторат – појашњава Миленковић.