Трема

Осећање страха може бити реакција на угроженост која се опажа у садашњости, али и на угроженост коју особа замишља да ће се десити у будућности. Развој људског мозга током еволуције омогућио је људима способност замишљања будућности – имагинацију. Тиме смо стекли способности да размишљамо о ономе што смо замислили, али и да на замишљено реагујемо осећањима. Таква осећања су карактеристична само за људе – специфично људска, а трема спада у њих.

Људи тремирају – осећају трему – када су пред неком, њима, важном ситуацијом у блиској будућности за коју процењују да их превазилази, да се  нису довољно припремили. Плаше се да у датој ситуацији неће успети. Трема је најчешће повезана са ситуацијама јавног наступа, полагање испита, држање говора или предавања, одржавања концерта, наступа у телевизијском програму и слично. Особа која тремира пред публиком или ауторитетом у ствари се плаши да ће се осрамотити пред важним људима. Постоји и трема која није повезана са јавним наступима, као када неко први пут самостално вози аутомобил изван града.

Реч трема долази од речи тремор, која означава невољно подрхтавање, трешење различитих делова тела, а које је најуочљивије на рукама и шакама. Сматра се да је трема добила своје име у Немачкој у 19. веку када је у позоришним круговима примећено да пред премијере глумци имају веома изражено ово осећање.

Када неко процењује да није довољно спреман за будућу важну ситуацију, та оцена може бити сасвим исправна. Тада га трема стимулише да се још боље припреми или, ако нема времена за припрему, да одустане.

Међутим, осећање треме је често неадекватно – настаје зато што особа нереално–  умањено– оцењује своје способности.

Некада иза лошег школског успеха не стоји неспособност, већ снажно осећање треме због којег ученик не успева да представи своје знање. Ако је ученик доживео да му се разред смеје јер је направио омашку, он ће се у следећим ситуацијама одговарања плашити да ће поново нешто „лупити” и осрамотити се. Узрок такве треме је то што је изгубио самопоуздање – поверење у своје способности.

Највећи проблем са тремом имају особе које су перфекционисти, које желе да задиве публику савршеним наступом без и најмање грешке. Како не праве разлику између довољно доброг и најбољег могућег, стално се плаше да неће задовољити превисоке захтеве које су сами себи наметнули и да ће се осрамотити.

Некада људима који имају проблем са тремом може помоћи да се запитају: шта је то што се у тој ситуацији може најгоре догодити? Одговор им може помоћи да почну да разликују обичну непријатност од катастрофе.