САД и Иран: Ратни речник

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25. фебруара – Да ли је на прагу нови рат, чије би последице могле да надмаше ирачки кошмар? То питање учестало се поставља овде, као и широм света, поводом убрзаног заоштравања односа између САД и Ирана.

У употреби је већ – ратни речник. Званичници и глобалне и регионалне силе тврде, додуше, да предност дају дипломатским решењима, али не искључују могућност сукоба.

Амерички потпредседник Ричард Чејни је, јуче у Аустралији, изјавио да Вашингтон у приступу Ирану "држи на столу све опције", што је формулација која подразумева и могућност војне интервенције. "Спремни смо на све америчке опције" – одговорио је шеф иранске дипломатије Манучер Мотаки, што такође подразумева – оружани одговор на претпостављене, селективне, ваздушне ударе САД. "Од војног сукоба са Ираном може бити једина гора могућност нуклеарно наоружани Иран" – изјавио је недавно утицајни сенатор Џон Мекејн, један од овдашњих председничких претендената. Његове упозоравајуће речи јуче је подржао Чејни.

Санкције, ракета…

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) известила је да се Техеран оглушио о захтев Савета безбедности УН и наставио развој свог нуклеарног програма, за који Вашингтон сматра да води ка изградњи атомске бомбе. САД су, тим поводом, затражиле доношење нових, оштрих санкција" пошто су се "садашње показале недовољним".

Никакве казнене мере неће зауставити наш нуклеарни напредак – понавља ирански председник Махмуд Ахмадинеџад. Таква упорност подупрта је данас саопштењем о новом технолошком узлету: објављено је прво лансирање иранске ракете у свемир, засад без детаља о њеним карактеристикама.

Нешто пре те вести, овде је публицитет добила верзија часописа "Њујоркер" да Вашингтон има већ припремљен план за напад на Исламску Републику, који може да примени за 24 сата по наређењу Џорџа Буша. Аутор написа је Симор Херш који је својевремено обелоданио детаље из масакра у Вијетнамском рату и злостављања заробљеника у америчком затвору Абу Граиб у Ираку.

Позивајући се на неименоване обавештајне изворе, Херш пише да је недавно одржан састанка у Пентагону где је после почетних разматрања могућности удара по нуклеарним постројењима и промене режима у Ирану, додатно размотрена варијанта напада на циљеве за које се претпоставља да "учествују у испорукама" војне опреме шиитским нерегуларним формацијама у Ираку. За такве испоруке, овде је оптуживан и ирански врх, али су доцније сумње усмерене на ниже рангове техеранске хијерархије, која демантује умешаност у ирачка збивања, као што и тврди да је њен нуклеарни програм искључиво мирнодопске намене.

У напису њујоршког магазина се каже и да амерички тимови за специјалне операције "улазе на територију Ирана како би ухватили тамошње оперативце". Претходно је јављено да су Американци у Ираку ухапсили две групе Иранаца, стављајући им на терет да "распирују субверзију". Техеран објашњава да је границу "немогућно контролисати" и да је промет преко ње прилично масован. Прекјуче су Американци привели, накратко, и сина једног ирачког шиитског верског лидера који се враћао из посете Ирану, где последњих 28 година влада шиитска теократија…

Дипломатски односи између САД и Ирана прекинути су после победе "шиитске револуције у Ирану" и потоњег држања америчких дипломата као талаца. Исламска Република отад важи за једног од најопаснијих противника политике Вашингтона на проширеном Блиском истоку, а последњих месеци јој се директно замера да "потпомаже регионалну хаотизацију" – војним испорукама не само ирачким милицијама, него и либанском Хезболаху и палестинском Хамасу", који су постали део локалних власти али су и даље на вашингтонској листи терористичких организација.

Шеф Беле куће је недавно изјавио да је Америка решена да "пресече канале и разори мреже којима из Ирана и Сирије пристиже помоћ побуњеницима у Ираку". У међувремену је Бушу ојачала унутрашња опозиција која од њега тражи да, уз остало, за решавање ситуације у Ираку – ступи у дијалог са Техераном и Дамаском. Он то одбија а конгресмени најављују да неће изгласати ни додатна финансијска средства потребна за остваривање председниковог пројекта који предвиђа да у Ирак оде додатних 21.500 војника…

Различите рачунице

Техеран као да рачуна с таквим недаћама Беле куће. Па министар Мотаки поручује како "ми не верујемо да је Америка у позицији да новим ратом у овом региону, наметне још једну кризу својим пореским обвезницима".

Вашингтон, међутим, прави своје рачунице. У њима приоритет, упоредо са драмом у Ираку, добијају – напори да се "сузбије растући утицај Ирана у региону и да му се не дозволи да изгради нуклеарно оружје". Ти напори су засад званично усредсређени на сарадњу са другим силама да се појачају санкције Техерану, чему су се досад противили Русија и Кина.

Представник Пентагона Брајан Витман демантовао је наводе "Њујоркеровог" истраживача. "САД не планирају рат са Ираном", изјавио је.