Четири тешке одлуке Уставног суда у три дана

За само три дана Уставни суд Србије објавио је одлуке у четири предмета који су последњих месеци привлачили посебну пажњу јавности. Највиша судска инстанца донела је одлуку по приговорима 126 нереизабраних судија, одлуку у предмету оцене уставности Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, утврдила да поједине одредбе Закона о влади нису у сагласности са Уставом Србије и, на крају, прогласила неуставном и незаконитом одредбу владине одлуке о Националном савету за инфраструктуру, којом је председник Србије именован за председника тог тела.

У Уставном суду јуче нису желели да коментаришу „инсинуације” да су набројане одлуке донете „на брзину”, односно да је време пред формирање нове владе искоришћено да би јој се „удварало”.

Ратко Марковић, професор Уставног права на Правном факултету у Београду, оштро одбацује овакве спекулације и наводи да су „све одлуке које је донео Уставни суд сазреле за то”.

– Немам утисак да је Уставни суд донео ове одлуке на брзину, у тренутку када треба да буде формирана нова влада. Осим ове последње одлуке у вези са Националним саветом за инфраструктуру, која је у складу са Уставом, сви ови поступци трају прилично дуго пред Уставним судом. Тај суд је одржао другу јавну расправу о Закону о утврђивању надлежности АП Војводине тек у фебруару или марту ове године. Тада није могао да решава предмете по жалбама нереизабраних судија, док Високи савет судства није донео одлуку поводом њихових приговора. Тек недавно је Уставни суд окончао поступке по приговорима – објашњава за „Политику” професор Марковић.

Међу реакцијама на измене Закона о влади, када су оне донете, како каже наш саговорник, била је запажена и његова. Говорио је да је функција заменика председника владе противуставна. Јер Устав, када набраја ко све чини владу, каже да су то председник, потпредседници и министри. Нигде нема заменика председника.

– Дакле, закон је на своју руку, а супротно Уставу, убацио заменика председника као функцију у влади. Дакле, сматрам да су све те три ствари биле зреле за одлучивање управо у ово време. Мислим да је чиста коинциденција што су тако важне одлуке донете пред формирање владе. Формирање владе нема никакав утицај на то. Влада ни на који начин не учествује у избору судија Уставног суда, па због тога нема шта да се Уставни суд удвара влади ни обрнуто. Једноставно, тако се десило. Мислим да је још један чинилац иако можда мало споредан, важан када говоримо о конкретним предметима. Уставни суд ускоро треба да користи годишње одморе, па је због тога интензивирао рад. Верујем да су то урадили да не би преносили старе предмете у рад после годишњих одмора – каже Марковић.

-------------------------------------

Мандат судија Уставног суда – девет година

У избору 15 судија Уставног суда учествују све три гране власти: законодавна, извршна и судска. Судије Уставног суда бирају се на период од девет година, а кандидати који конкуришу за ова места морају да испуњавају следеће критеријуме : најмање 40 година живота и 15 година искуства у обављању правних послова, као и да су истакнути правници. Овај садашњи састав је изабран у последње три године, не одједном него сукцесивно.

М. Д.

-------------------------------------

Колико кошта повратак судија

Министарство правде је у свом саопштењу истакло да ће враћање 126 судија у суднице много коштати државу.

„Грађани Србије треба да знају да се овом одлуком УСС-а значајно повећава број судија, што ће додатно оптеретити буџет Србије иако резултати рада у протекле две године показују да смањени број носилаца правосудних функција даје ефикасније резултате рада, наводи се у саопштењу”, каже се у саопштењу министарства.

Грађани Србије, међутим, знају да је неколико стотина неизабраних судија до пре неколико месеци примало пуну плату иако нису радили, јер је после препоруке Европске комисије Влада Србије донела закључак да се свим неизабраним судијама исплаћују лични дохоци све док ВСС не донесе одлуке о њиховим приговорима.

Око пет стотина неизабраних судија је две године примало плату, у просеку око 100.000 динара, а неке од тих плата износе и више од 200.000 динара.

Осим тога, познато је да велики број изабраних судија прима накнаду за одвојени живот од породице, јер су изабрани у судове ван места становања, а уз то држава им плаћа и изнајмљене станове у местима у којима раде и надокнађује им трошкове превоза викендом до куће и назад. Сви ти трошкови износе месечно и до 50.000 динара по једном судији.

А. П.