Četiri teške odluke Ustavnog suda u tri dana

Za samo tri dana Ustavni sud Srbije objavio je odluke u četiri predmeta koji su poslednjih meseci privlačili posebnu pažnju javnosti. Najviša sudska instanca donela je odluku po prigovorima 126 nereizabranih sudija, odluku u predmetu ocene ustavnosti Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, utvrdila da pojedine odredbe Zakona o vladi nisu u saglasnosti sa Ustavom Srbije i, na kraju, proglasila neustavnom i nezakonitom odredbu vladine odluke o Nacionalnom savetu za infrastrukturu, kojom je predsednik Srbije imenovan za predsednika tog tela.

U Ustavnom sudu juče nisu želeli da komentarišu „insinuacije” da su nabrojane odluke donete „na brzinu”, odnosno da je vreme pred formiranje nove vlade iskorišćeno da bi joj se „udvaralo”.

Ratko Marković, profesor Ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, oštro odbacuje ovakve spekulacije i navodi da su „sve odluke koje je doneo Ustavni sud sazrele za to”.

– Nemam utisak da je Ustavni sud doneo ove odluke na brzinu, u trenutku kada treba da bude formirana nova vlada. Osim ove poslednje odluke u vezi sa Nacionalnim savetom za infrastrukturu, koja je u skladu sa Ustavom, svi ovi postupci traju prilično dugo pred Ustavnim sudom. Taj sud je održao drugu javnu raspravu o Zakonu o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine tek u februaru ili martu ove godine. Tada nije mogao da rešava predmete po žalbama nereizabranih sudija, dok Visoki savet sudstva nije doneo odluku povodom njihovih prigovora. Tek nedavno je Ustavni sud okončao postupke po prigovorima – objašnjava za „Politiku” profesor Marković.

Među reakcijama na izmene Zakona o vladi, kada su one donete, kako kaže naš sagovornik, bila je zapažena i njegova. Govorio je da je funkcija zamenika predsednika vlade protivustavna. Jer Ustav, kada nabraja ko sve čini vladu, kaže da su to predsednik, potpredsednici i ministri. Nigde nema zamenika predsednika.

– Dakle, zakon je na svoju ruku, a suprotno Ustavu, ubacio zamenika predsednika kao funkciju u vladi. Dakle, smatram da su sve te tri stvari bile zrele za odlučivanje upravo u ovo vreme. Mislim da je čista koincidencija što su tako važne odluke donete pred formiranje vlade. Formiranje vlade nema nikakav uticaj na to. Vlada ni na koji način ne učestvuje u izboru sudija Ustavnog suda, pa zbog toga nema šta da se Ustavni sud udvara vladi ni obrnuto. Jednostavno, tako se desilo. Mislim da je još jedan činilac iako možda malo sporedan, važan kada govorimo o konkretnim predmetima. Ustavni sud uskoro treba da koristi godišnje odmore, pa je zbog toga intenzivirao rad. Verujem da su to uradili da ne bi prenosili stare predmete u rad posle godišnjih odmora – kaže Marković.

-------------------------------------

Mandat sudija Ustavnog suda – devet godina

U izboru 15 sudija Ustavnog suda učestvuju sve tri grane vlasti: zakonodavna, izvršna i sudska. Sudije Ustavnog suda biraju se na period od devet godina, a kandidati koji konkurišu za ova mesta moraju da ispunjavaju sledeće kriterijume : najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u obavljanju pravnih poslova, kao i da su istaknuti pravnici. Ovaj sadašnji sastav je izabran u poslednje tri godine, ne odjednom nego sukcesivno.

M. D.

-------------------------------------

Koliko košta povratak sudija

Ministarstvo pravde je u svom saopštenju istaklo da će vraćanje 126 sudija u sudnice mnogo koštati državu.

„Građani Srbije treba da znaju da se ovom odlukom USS-a značajno povećava broj sudija, što će dodatno opteretiti budžet Srbije iako rezultati rada u protekle dve godine pokazuju da smanjeni broj nosilaca pravosudnih funkcija daje efikasnije rezultate rada, navodi se u saopštenju”, kaže se u saopštenju ministarstva.

Građani Srbije, međutim, znaju da je nekoliko stotina neizabranih sudija do pre nekoliko meseci primalo punu platu iako nisu radili, jer je posle preporuke Evropske komisije Vlada Srbije donela zaključak da se svim neizabranim sudijama isplaćuju lični dohoci sve dok VSS ne donese odluke o njihovim prigovorima.

Oko pet stotina neizabranih sudija je dve godine primalo platu, u proseku oko 100.000 dinara, a neke od tih plata iznose i više od 200.000 dinara.

Osim toga, poznato je da veliki broj izabranih sudija prima naknadu za odvojeni život od porodice, jer su izabrani u sudove van mesta stanovanja, a uz to država im plaća i iznajmljene stanove u mestima u kojima rade i nadoknađuje im troškove prevoza vikendom do kuće i nazad. Svi ti troškovi iznose mesečno i do 50.000 dinara po jednom sudiji.

A. P.