Банке европске, камате балканске

Када су, почетком прошле деценије, стране банке почеле да долазе, као оправдање за тадашње високе камате понуђено је објашњење да су Срби, као клијенти, непознати. Једноставније речено, нисмо имали кредитну историју, а банка није сигурна да ли ћемо бити савесни дужници, па се од таквог ризика бранила високом ценом позајмице. Када стекнете кредитну историју камате ће, објашњено нам је, ићи доле.

Марија Р. се врло добро сећа оваквих изговора и да није реч о њеном џепу, били би још смешни.

– Сада отплаћујем трећи готовински кредит и, гле чуда, по знатно вишој камати. Први „лаки кеш” индексиран у еврима 2004. године уговорила сам с каматом од 11 одсто, а текући отплаћујем по 16,5 одсто. Значи цена позајмице повећана је за седам, осам година за 50 одсто. Где је нестала та моја кредитна историја, а била сам уредан дужник што се види и по томе што ми је банка одобрила и трећи зајам – пита ова корисница банкарских производа.

Њену кредитну историју „појео” је, чини се, кредитни ризик земље. Јер управо овом чињеницом стручњаци објашњавају високу цену новца у нашем случају.

А одговор на питање зашто су камате код нас високе добија се и кад се суштински погледа истини у очи – од чега банке живе. Претраживањем годишњих извештаја о пословању, долази се до једноставне и добро познате истине: банке живе од камата на зајмове. Око 70 одсто њихових прихода „уберу” од народски речено интереса, а остатак од накнада и провизија.

А шта је ризик земље који се урачунава у цену новца – објашњава Ненад Гујаничић из Синтеза инвест групе.

– Стање наших јавних финансија показује да већ улазимо у зону нестабилности. Да нам је судство такво какво је и да нема сигурности власничких права. Да нам је курс нестабилан. Код нас је стопа пореза на добит најнижа, само десет одсто и упркос томе инвеститори не долазе. Пропаст Агробанке, која се догодила преко ноћи, такође је лоша с аспекта страних инвеститора. Берза је најбољи показатељ интересовања улагача, ту нема субвенција, дотација. Какво је стање показује најбоље пример Комерцијалне банке чије су акције на историјском минимуму и нико неће да их купи. Све ово показује да смо ми школски пример неповољног амбијента – каже Гујаничић и додаје да се може дискутовати о томе да ли је конкуренција банака довољно велика, јер од преко 30 банака првих десет заузима 70 одсто тржишта.

По њему, ни већа конкуренција, не административна мера не би могла да обори камату колико нижи ризик земље.

Небојша Савић са Факултета за економију, финансије и администрацију каже да су камате на зајмове код нас високе зато што су и камате на штедњу високе. Сви би, каже, да живе од ренте. Од скупих извора банкарски новац мора да буде скуп.

– Објашњење је једноставно. Камата је збир еурибора – цене новца на европском тржишту и ризика земље. Управо је ризик земље наш вечни проблем, а ми ништа не чинимо да се утицај тог фактора минимизира. Инфлација је константно висока, политичка стабилност је таква каква јесте и када се сви фактори математички сложе нема ниске камате – каже Савић.

Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, каже да је тражња за кредитима, током кризе значајно смањена, јер су дохоци стагнирали, а продаја падала.

– Домаћинства и корпорације су се раздуживали. Дакле морали да враћају, а не да узимају нове зајмове. Порасла су и ненаплатива потраживања, што је индикатор неспособности привреде да враћа зајмове. То повећава ризик банака и води вишим каматама. Уз то, банке морају да се раздуже према иностранству, како би ускладиле депозите, са активом – каже Глигоров.

Није извесно ни шта ће бити са дуговањима државе, која су заправо све ризичнија, тако да банке не могу да очекују да ће све наплатити, додаје наш саговорник. Зато се осигуравају високим каматама.

– Ту ваља додати ову најаву финансијске репресије, уз захтеве о репрограму дугова. И то свакако не повећава понуду кредита. А ако су каматне стопе на државне обвезнице високе, оне не могу да буду ниске за било кога другог – објашњава Глигоров да је и држава кумовала поскупљењу зајмова.

Никола Фабрис, главни економиста Централне банке Црне Горе и професор Економског факултета, каже да се питање високих камата поставља у свим земљама региона.

– Почевши од Хрватске, преко Босне и Херцеговине до Црне Горе сви мисле да су зајмови баш у њиховој земљи најскупљи – каже он.

Дачићеву повику на банке оцењује као последицу прошлости где се дуго времена кредит сматрао социјалном категоријом, а банке социјалним установама. Јер, многи зајмови су у прошлости отписивани или их их је појела инфлација, додаје.

– Са друге стране и банке су се мало отуђиле од грађана, па им је само профит постао битан уместо да заједнички интерес клијената и банака буде најважнији – каже Фабрис и додаје да очекује да мандатар Ивица Дачић врло брзо релативизује своју изјаву о банкама као народним непријатељима.

----------------------------------------------------

Високе камате и пре кризе

Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, каже да су пре кризе, камате биле високе зато што је тражња за кредитима била велика, а раст домаће штедње недовољан. Високе обавезне резерве ограничавале су банке да користе страна средства како би кредитирала предузећа и домаћинства у Србији, додаје.

– Уз то, већа предузећа, она са бољом репутацијом, узимала су новац на зајам непосредно у иностранству, јер је тамо јефтинији. Задуживању у свету допринела је и централна банка, јер је курс био веома стабилан у периоду 2004. до 2008. године, упркос релативно високој инфлацији. Тај раст реалног курса подстицао је очекивања да ће доћи до девалвације, као што је и дошло. То опет тера банке да данас урачунају у камате.