Како укинути „феуде” у влади

Укидање „феудализације” владе, система у коме је свако министарство функционисало као „влада у малом”, које су најавили напредњаци и коалиције око СПС-а и УРС-а, јесте ствар политичке воље партнера. „Феуди” су и уведени на исти начин, јер нигде у Закону о влади не пише да је министар апсолутни господар свог ресора у који не сме да се умеша нико, па ни премијер. Аналитичари ову најаву оцењују позитивно, али сумњају да ће бити реализована, јер „то није нимало лако”.

Коалициони партнери, који ће формирати нову парламентарну већину, одредили су радну групу, која припрема закон о влади, али још се не зна како ће он изгледати. Према садашњем Закону о влади, који је донет пре десет година и на основу кога су формиране све претходне владе, уз неке мање корекције, председник владе је тај који „води и усмерава владу, стара се о јединству политичког деловања, усклађује рад чланова владе, представља владу и води њене седнице”. Председник владе, такође, „може осталим члановима владе давати обавезна упутства и посебна задужења, сходно програму и политици владе”. Министар, каже закон, може подносити влади предлоге за уређивање питања из надлежности владе и Народне скупштине и захтевати да влада заузме став о питању из њихове надлежности.

Законске одредбе су јасне, али је последња влада премијера Мирка Цветковића функционисала тако да су ресорни министри, можда не сви, али добар део њих, водили послове у „својим” министарствима као апсолутни господари, окружени људима у које, како су говорили, имају поверење, а сви су били из министрове странке – од министра, преко државног секретара до секретарице.

Ђорђе Вуковић, из Цесида, каже да не верује да ће се досадашњи систем мењати, „у коалиционим односима зна се шта коме припада, тако је и у свету, али тамо је државна администрација другачије постављена”. Вуковић објашњава да је тешко поредити нас и неке друге земље, јер су њихови системи другачији, постоји професионална државна администрација, а „овде имамо свашта што припада држави, па јавна предузећа, па је то велики ’плен’, одлучује се о трошењу државног новца, неће се ниједна странка тога одрећи, а то значи да ћемо и даље имати феудализацију”.

Вуковић каже да у неким западним земљама министар може да одабере релативно мали тим, зато што тамо постоји професионална администрација, „овде не можете, зато што је већ толико партијских кадрова накарикано, да је то страшно”.

Према Вуковићевим речима, нама је овде тешко и због великог броја странака које чине парламентарне већине, док на западу владе имају далеко мање коалиционих партнера, па је лакше, али „и тамо се иде на договор коалиционих партнера”.

Бивши премијер Војислав Коштуница вратио је, како је рекао, мандат народу, када је почело доношење одлука прегласавањем, односно када је његов и став министара из његове партије остајао у мањини. У влади се, иначе, по закону, одлучује као и на свим другим местима –већином гласова. Глас премијера је одлучујући само у случају када влада има паран број чланова. Тада се рачуна да је „одлука владе донета ако за њу гласа најмање половина свих чланова владе под условом да је за одлуку гласао и председник владе”.

Будући коалициони партнери најавили су да ће вратити систем по коме је министар из једне, а државни секретар из друге странке. На том принципу је функционисала влада Зорана Ђинђића, али се од њега одустало са првом владом Војислава Коштунице и све наредне владе наставиле су да примењују правило „једно министарство – једна партија”. Кад се једна партија наљути, ништа од одлуке, али судећи по недавним проблемима у Немачкој, ниједној коалиционој влади није лако. Тамо су „заратиле” Хришћанско-социјална и Хришћанско-демократска унија с једне стране и Либерална странка са друге око доприноса за чување деце, а шеф Хришћанско-социјалне уније Хорст Зеховер је поручио: „У име целе моје странке вам кажем:’Хришћанско-демократска унија неће прихватити неуспех када је реч о доприносу за чување деце. А, гласови наше странке и те како су потребни овој коалицији”. Закон је требало да буде усвојен пре летње паузе, али је гласање одложено за септембар.

------------------------------------------------

Чолаковић: Закони о министарствима и влади у парламенту 24. јула

Представник ПУПС-а у радној групи за припрему закона о министарствима и о влади Момо Чолаковић рекао је јуче да та група ради на њиховој припреми и да се чека договор о броју министарских места и ресора у оквиру министарстава.

Чолаковић је за Танјуг рекао да би читав посао могао да се обави до 24. јула када би закони требало и да се нађу пред републичком скупштином.

Радна група треба да припреми неопходне документе и акте за промену Закона о влади и Закона о министарствима који претходе формирању, односно изгласавању владе у парламенту.

Према речима Чолаковића, радна група ће договоре упоредити са потписаним споразумом и договорима које је мандатар постигао са странкама, а након тога стручне службе ће све то припремити и радна група усагласити текст закона.

Он је прецизирао да се ради о закону о министарствима и закону о влади, да ће након те процедуре они ићи у скупштину на усвајање и да очекује да ће то бити 24. јула.

У актуелном Закону о влади наводи се да је влада носилац извршне власти у Републици Србији.

Законом о министарствима, како пише у постојећем закону, образују се министарства и посебне организације и утврђује њихов делокруг.

Такође се тим законом прецизира број министарстава, којих у актуелном закону има 17, као и њихова надлежност.

По ономе што су најавили мандатар Ивица Дачић и други учесници у разговорима о формирању нове владе и како је саопштено приликом потписивања коалиционог споразума СНС, СПС, УРС, ПУПС и ЈС, нова влада ће имати 17 чланова и 15 ресора, који ће бити подељени по форми – осам напредњацима, пет коалицији око социјалиста и два Уједињеним регионима.