Непозната Вукова торба

Музеј Вука и Доситеја од данас има предмет више у својој колекцији: путну торбу Вука Караџића, која ће вечерас бити први пут пред очима јавности.
Знало се да је невелика, помало похабана браон торба негде у депоу Народног музеја у Београду, али тек приликом анализе инвентара Народног музеја у децембру прошле године, Вукова торба је пронађена и одлуком комисије националног музеја реинвентарисана и пребачена у Музеј Вука и Доситеја, каже за "Политику" музејски саветник Љиљана Чубрић.

Поред овог догађаја, на данашњи дан Музеј Вука и Доситеја у Београду обележиће 58 година од постојања, као и јубилеје који сећају на наша два великана: 200-годишњицу од Доситејевог доласка у Србију и 220 година од рођења Вука Караџића. Тим поводом, вечерас у 19 часова у Музеју, биће представљен часопис "1804", лист у издању Задужбинског друштва Први српски устанак из Орашца, о којем ће говорити Мирјана Дрндарски, Ненад Љубинковић, Јован Филиповић, Бранко Златковић и Љиљана Чубрић, а у програму учествује и етномузиколог Бојана Николић.

Поводом прославе Дана Музеја, Љиљана Чубрић нас подсећа да је музејска зграда основана одлуком владе Народне Републике Србије још давне 1949, и усељена је у данашњу зграду која је типичан пример турске градске стамбене архитектуре. "Ово је најстарија сачувана стамбена зграда у Београду и због свог архитектонског и историјског значаја проглашена је за културно-историјски споменик од изузетног значаја. По неким подацима, подигнута је око половине 18. века", каже Љиљана Чубрић, настављајући причу о тренутним проблемима зграде.

– Већ две године надамо се бољој реконструкцији. Последња је била 1992. када су санирани темељи зграде која је пре тога тонула и пуцала. Да то тада није урађено, питање је шта би са зградом било. Данас је потребно да се поправи кров музеја и санира влага која од темеља навише досеже висину од метра, и то је тренутно најозбиљнији проблем.

Људи из музеја су се обраћали за помоћ Скупштини града и разним министарствима али, према речима Љиљане Чубрић, целокупна финансијска ситуација у нашој земљи одражава се и на институције културе. Ипак, наводи и ведрији пример: "Од општине Стари град јесенас смо добили најсавременију противпожарну и противпровалну заштиту. Челници општине су нам послали писмо са питањем да ли треба нешто. Да нам тада нису помогли, опет бих урамила то писмо, јер ме за 30 година рада нико ниједанпут није питао да ли нам треба помоћ!"

После реконструкције зграде, челници Музеја се надају да ће добити и нову сталну поставку која подразумева савременији начин презентације музејских предмета. У Музеју Вука и Доситеја постоје две сталне поставке. Једна посвећена Доситеју, која чува портрете и скулптуре познатог просветитеља, прва издања његових књига, копије писама… Музеј има седам оригиналних Доситејевих писама која се, због неадекватних услова, излажу само повремено. Поставка посвећена Вуку далеко је привлачнија за публику, каже Љиљана Чубрић, јер су уз његове портрете који су сви рађени према живом узору, ту и портрети чланова породице, личне ствари, и оставина Мине Караџић која се такође чува у музеју али се због малог простора ређе излаже.

Музеј Вука и Доситеја има и своје активности које подразумевају повремене тематске изложбе. Најзначајнија изложба била је посвећена Мини Караџић, и та поставка је 2003. године проглашена за изложбу године. "Са њом смо гостовали у Бечу и за две недеље видело ју је 15.000 посетилаца што је од изузетног значај јер је реч о граду са врхунским културним догађајима", каже Љиљана Чубрић.