Музејски доказ геноцида

Злочини прошлости не смеју да буду препуштени забораву.
Да би нове генерације уопште могле да спознају колико је суров био режим Пола Пота, неопходно је сачувати једно од његових најстрашнијих сведочанства, меморијал у Чеунг Еку са лобањама више хиљада жртава, одлучан је камбоџански премијер Хун Сен који се ове недеље јавно успротивио предложеном уништавању изложених остатака.

"Лобање морају да остану на свом месту као потврда да су крајем седамдесетих година милиони људи у Камбоџи изгубили живот", рекао је шеф владе у Пном Пену у једном иступању у понедељак, нагласивши да би уклањањем ових "кључних доказа" било тешко судити вођама Црвених Кмера оптуженим за геноцид, пренеле су агенције.

Док се почетак процеса пред камбоџанским специјалним трибуналом непрестано одлаже, због нерашчишћених питања надлежности и усклађивања међународних стандарда са локалним правосуђем, камбоџанска "Ћеле кула", тихи подсетник ужаса, претворила се у туробну туристичку атракцију.

Током прошле године ово стратиште на 12 километара од престонице, најпознатије од камбоџанских поља смрти на којима је током кратке (1975–1979) али незамисливо сурове владавине ултрамаоистичког покрета нестала петина становништва (1,7 милиона људи), посетило је око 140.000 туриста.

На простору Чеунг Ека откривено је 86 масовних гробница са остацима близу девет хиљада мушкараца, жена и деце, одвојено сахрањиваних. Са тог губилишта на које су довођени кажњеници из злогласног затвора С-21 у Пном Пену прикупљени су елементи сада спорне музејске поставке.

Иза захтева за уклањање, односно спаљивање лобања, не стоје политички разлози већ будистичка традиција и веровање да тело мора да буде кремирано како би душа била слободна да оде на друго место.

Премијер Хун Сен, међутим, истиче да је у овом случају важније да уз овако драстично сведочанство нико неће моћи да негира оно што се догађало пре тридесет година, када је, како се једном изразио Нородом Сиханук, "свако камбоџанско село имало свој Аушвиц".

Пример Камбоџе је утолико страшнији што је овде реч о такозваном аутогеноциду, политици масовног истребљења сопственог народа. То је било дело Црвених Кмера, али пре њих увод у крваву деценију камбоџанске историје исписали су Американци који су од 1969. па све од 1973. године тајно бомбардовали Камбоџу гађајући базе Вијетконга, али убивши сто хиљада камбоџанских цивила.