Пропуст зауставио дотације за станове
Трошкови за субвенције стамбених кредита за грађане Србије млађе од 45 година изостављени су у Уредби о привременом финансирању. потврдио је јуче новинарима Милан Париводић, министар за економске односе за иностранством уз обећање да ће се утврдити ко је за то одговоран. Париводић, који је и координатор Министарства финансија, најавио је да ће проблем финансирања стамбених кредита које дотира Нацинална корпорација бити решен за седам до десет дана и да ће грађани имати боље услове кредитирања него до сада. Дан се очекује и објашњење како је дошло до застоја у додели најповољнијих стамбених кредита, као и детаљи јучерашњег договора са банкарима на којима се тражило решење да банке наставе да одобравају убвенционисане стамбене кредите.
У сваком случају, овакав "пропуст" веома је забринуо грађане који су успели да добију такве повољне кредите. Задужени се питају шта даље, јер дуг за стан није кошуља, па да га мењају од данас до сутра. Такву шансу очекују многе породице без крова над главом. Чини се да је била изненађена и Национална корпорација за осигурање стамбених кредита, која је саопштила да је обустављено одобравање кредита пошто је Министарство финансија обавестило да неће исплаћивати субвенције. До сада је Корпорација осигурала 10.000 стамбених кредита у вредности од око 240 милиона евра. Банке су, уз помоћ државе, одобриле око 2.500 субвенционисаних кредита вредних 60 милиона евра.
Држава је тако млађима од 45 година дала могућност да уз повољније услове дођу до крова над главом, да би од прошле недеље обуставила исплате субвенциониране стамбене кредите. Колико државу кошта издвајање из буџета нема још прецизне рачунице, али очито није тако велики износ да би се играло с поверењем грађана. Гувернер НБС очекује да држава одради своје део посла и омогући да се настави одобравање субвенционисаних кредита
Национална корпорација, основана пре две године, по узору на канадски модел, осигурава стамбене зајмове али само за куповину укњижених станова. У овај програм је ушло 19 банака, а просечан кредит који се дотира из буџета износи 23.000 евра.
Грађани су имали најпре обавезу да положе десет одсто средства, буџет 20 одсто учешћа, док је банка кредитирала преосталих 70 одсто вредности некретнине. За протекле две године држава је у неколико наврата мењала своје услове. Последњи пут у новембру прошле године када је смањила учешће грађана на само пет одсто и продужила рок отплате на 30 година. Камата на удео државе је само 0,1 одсто са могућношћу да се отплаћује у последњих пет година враћања зајма. Тако је пружена шанса подстанарима. Банке прихватају да рата обухвати половину укупних породичних примања, смањиле су и своје провизије, а тиме и почетне рокове како би што више грађана могло да користи кредите.
Сада надлежни сматрају да би осигурању требало да подлегну и кредити за куповину станова који нису укњижени. Национална корпорација такве зајмове не осигурава, а оне банке које одобравају кредите наплаћују их скупље. На то их тера обавеза да депонују одређена девизна средства код НБС.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


