Предзнаци новог рата

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 27. фебруара –– Да ли се Америка спрема да поведе свој трећи велики рат и тако прекорачи сопствено ограничење на учешће у највише два истовремена спољна оружана сукоба? Конкретније: планира ли суперсила – чије трупе пролазе кроз све тежа искушења на ирачком и авганистанском фронту – да нападне Иран, који се одавде учестало карактерише као "највећа и растућа опасност по интересе САД и међународну безбедност"?

Не – одговор је званичног Вашингтона на та питања. Деманти, међутим, не отклања слутње да "следи нова америчка војна интервенција". Председник Џорџ Буш према Ирану примењује "ратну стратегију и то без одобрења парламента" – тврди демократски гувернер Новог Мексика Бил Ричардсон, док се укључује у предизборну трку ка Белој кући. Сличне оцене износи и низ конгресмена.

Тема дана

Као тема дана ипак се испоставио напис у часопису "Њујоркер", чији је аутор истраживачки репортер Сејмор Херш упамћен по обелодањивању америчких војних "скандала" – масакра у Ми Лају за време Вијетнамског рата и недавног злостављања затвореника у ирачком Абу Граибу. Позивајући се на неименоване обавештене кругове, он сугерише да би Америка могла да нападне Иран већ – долазећег пролећа. Овлашћена група у Пентагону је, по њему, припремила такав план који би могао да се изведе само 24 сата по добијању председниковог наређења.

Иако је потпредседник Ричард Чејни прошле недеље у Аустралији изјавио како су у приступу Ирану "све опције на столу", званичници администрације тврде да се "не планира рат против Ирана". Поједини међу њима објашњавају да се ради о стандардном пројекту "за сваки случај", какав се прави и за друге ситуације широм света.

Чињенице упућују на шира разматрања. Американци учестало хапсе "сумњиве Иранаце" у Ираку, два носача авиона с пратећим флотилама су дошла у Персијски залив, техеранским круговима се пребацује да оружаним испорукама доприносе повећаном страдању америчких војника у Ираку, а Буш је недавно упозорио да ће "пресећи ту снабдевачку мрежу" и поновио да се "не сме дозволити да Иран дође у посед нуклеарног оружја".

Херш додаје да "јединице америчких специјалаца и обавештајаца већ месецима из Ирака прелазе у Иран како би неутралисали тамошње оперативце". А као још један предзнак рата истиче "сијасет извештаја да Иранци граде нова подземна склоништа у које би се њихово руководство склонило ако Техеран буде бомбардован".

По њему, Вашингтон је почео и опсежну стратешку операцију – преусмеравања својих приоритета на проширеном Блиском истоку. Њен главни циљ је – "обуздавање" Ирана, који се сада "види" као опасност већа чак и од ирачких герилаца.  

Нова стратегија је усмерена на "директну конфронтацију са Ираном" која би могла да покрене шири, регионални сукоб између два крила ислама – шиита и сунита. У тежњи да "заустави" ширење утицаја иранске шиитске теократије, Вашингтон ојачава суните који чине већину у већини оближњих земаља, као што су Јордан, Египат и Саудијска Арабија.

Зачарани круг

При том Америка иде, произлази из Хершовог опсежног написа, из једне у другу крајност. Свргавање сунитског режима у Ираку довело је на власт тамошње шиите и ојачало утицај "братског" им Техерана, а план за потискивање тог утицаја – ојачаће екстремистичке групације сунита, сада непријатељске Америци а пријатељске Ал Каиди – оцењује аутор текста у "Њујоркеру".

Овакве тезе сугеришу да се Америка на "проширеном Блиском истоку" врти у "зачараном кругу". Јер, ратне походе је почела пре више од шест година – против сунитске Ал Каиде оптужене за терористичке нападе на Њујорк и Вашингтон. Затим је војном интервенцијом срушила сунитску власт у Багдаду која јој је раније била брана ширењу сунитског утицаја. А сада – рачуна да би сунити које је поразила требало да јој помогну у борби против Ирана као "заједничког противника".

По Хершу – "преусмеравање" Америке води и ка стварању новог троугла, с међусобно нетрпељивим Саудијцима и Израелцима.

Те три земље су, наводи се, направиле план са четири тачке. Прво, да им је Иран заједничка брига. Друго, да Саудијци приволе палестински Хамас да се одрекне иранске подршке и подели власт са "умеренијим" покретом Фатах. Треће, да Бушова администрација убеди остале сунитске државе да се супротставе "расту" Ирана. И четврто – да Саудијци, уз подршку САД, финансијски и логистички помогну слабљењу власти Башира Асада у Сирији како би га приволеле на преговоре са Израелом и одустајање од подршке либанском Хезболаху.

Не поновити грешку

Кључни актери у овом претумбавању су – сматра Херш – потпредседник Чејни, заменик председниковог саветника за националну безбедност Елиот Абрамс, одлазећи амбасадор САД у Ираку Залмај Халилзад и саудијски принц Бандар бин Султан. У наступима на телевизији, Херш остаје при својим тезама. Представници администрације га оспоравају, уз "подсећања" да је он и раније имао "сензационалистичких застрањивања".