Predznaci novog rata

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 27. februara –– Da li se Amerika sprema da povede svoj treći veliki rat i tako prekorači sopstveno ograničenje na učešće u najviše dva istovremena spoljna oružana sukoba? Konkretnije: planira li supersila – čije trupe prolaze kroz sve teža iskušenja na iračkom i avganistanskom frontu – da napadne Iran, koji se odavde učestalo karakteriše kao "najveća i rastuća opasnost po interese SAD i međunarodnu bezbednost"?

Ne – odgovor je zvaničnog Vašingtona na ta pitanja. Demanti, međutim, ne otklanja slutnje da "sledi nova američka vojna intervencija". Predsednik Džordž Buš prema Iranu primenjuje "ratnu strategiju i to bez odobrenja parlamenta" – tvrdi demokratski guverner Novog Meksika Bil Ričardson, dok se uključuje u predizbornu trku ka Beloj kući. Slične ocene iznosi i niz kongresmena.

Tema dana

Kao tema dana ipak se ispostavio napis u časopisu "Njujorker", čiji je autor istraživački reporter Sejmor Herš upamćen po obelodanjivanju američkih vojnih "skandala" – masakra u Mi Laju za vreme Vijetnamskog rata i nedavnog zlostavljanja zatvorenika u iračkom Abu Graibu. Pozivajući se na neimenovane obaveštene krugove, on sugeriše da bi Amerika mogla da napadne Iran već – dolazećeg proleća. Ovlašćena grupa u Pentagonu je, po njemu, pripremila takav plan koji bi mogao da se izvede samo 24 sata po dobijanju predsednikovog naređenja.

Iako je potpredsednik Ričard Čejni prošle nedelje u Australiji izjavio kako su u pristupu Iranu "sve opcije na stolu", zvaničnici administracije tvrde da se "ne planira rat protiv Irana". Pojedini među njima objašnjavaju da se radi o standardnom projektu "za svaki slučaj", kakav se pravi i za druge situacije širom sveta.

Činjenice upućuju na šira razmatranja. Amerikanci učestalo hapse "sumnjive Iranace" u Iraku, dva nosača aviona s pratećim flotilama su došla u Persijski zaliv, teheranskim krugovima se prebacuje da oružanim isporukama doprinose povećanom stradanju američkih vojnika u Iraku, a Buš je nedavno upozorio da će "preseći tu snabdevačku mrežu" i ponovio da se "ne sme dozvoliti da Iran dođe u posed nuklearnog oružja".

Herš dodaje da "jedinice američkih specijalaca i obaveštajaca već mesecima iz Iraka prelaze u Iran kako bi neutralisali tamošnje operativce". A kao još jedan predznak rata ističe "sijaset izveštaja da Iranci grade nova podzemna skloništa u koje bi se njihovo rukovodstvo sklonilo ako Teheran bude bombardovan".

Po njemu, Vašington je počeo i opsežnu stratešku operaciju – preusmeravanja svojih prioriteta na proširenom Bliskom istoku. Njen glavni cilj je – "obuzdavanje" Irana, koji se sada "vidi" kao opasnost veća čak i od iračkih gerilaca.  

Nova strategija je usmerena na "direktnu konfrontaciju sa Iranom" koja bi mogla da pokrene širi, regionalni sukob između dva krila islama – šiita i sunita. U težnji da "zaustavi" širenje uticaja iranske šiitske teokratije, Vašington ojačava sunite koji čine većinu u većini obližnjih zemalja, kao što su Jordan, Egipat i Saudijska Arabija.

Začarani krug

Pri tom Amerika ide, proizlazi iz Heršovog opsežnog napisa, iz jedne u drugu krajnost. Svrgavanje sunitskog režima u Iraku dovelo je na vlast tamošnje šiite i ojačalo uticaj "bratskog" im Teherana, a plan za potiskivanje tog uticaja – ojačaće ekstremističke grupacije sunita, sada neprijateljske Americi a prijateljske Al Kaidi – ocenjuje autor teksta u "Njujorkeru".

Ovakve teze sugerišu da se Amerika na "proširenom Bliskom istoku" vrti u "začaranom krugu". Jer, ratne pohode je počela pre više od šest godina – protiv sunitske Al Kaide optužene za terorističke napade na Njujork i Vašington. Zatim je vojnom intervencijom srušila sunitsku vlast u Bagdadu koja joj je ranije bila brana širenju sunitskog uticaja. A sada – računa da bi suniti koje je porazila trebalo da joj pomognu u borbi protiv Irana kao "zajedničkog protivnika".

Po Heršu – "preusmeravanje" Amerike vodi i ka stvaranju novog trougla, s međusobno netrpeljivim Saudijcima i Izraelcima.

Te tri zemlje su, navodi se, napravile plan sa četiri tačke. Prvo, da im je Iran zajednička briga. Drugo, da Saudijci privole palestinski Hamas da se odrekne iranske podrške i podeli vlast sa "umerenijim" pokretom Fatah. Treće, da Bušova administracija ubedi ostale sunitske države da se suprotstave "rastu" Irana. I četvrto – da Saudijci, uz podršku SAD, finansijski i logistički pomognu slabljenju vlasti Bašira Asada u Siriji kako bi ga privolele na pregovore sa Izraelom i odustajanje od podrške libanskom Hezbolahu.

Ne ponoviti grešku

Ključni akteri u ovom pretumbavanju su – smatra Herš – potpredsednik Čejni, zamenik predsednikovog savetnika za nacionalnu bezbednost Eliot Abrams, odlazeći ambasador SAD u Iraku Zalmaj Halilzad i saudijski princ Bandar bin Sultan. U nastupima na televiziji, Herš ostaje pri svojim tezama. Predstavnici administracije ga osporavaju, uz "podsećanja" da je on i ranije imao "senzacionalističkih zastranjivanja".