Одбачена босанска теза о агресији

Пресуда Међународног суда правде у Хагу у спору Босне и Херцеговине и Србије не обавезује нашу земљу да изда декларацију којом би признала да није покушала да спречи злочин у Сребреници као што је то у Београду у први мах протумачено. Након саопштавања пресуде председница суда Розалин Хигинс је у разговору са новинарима појаснила да је пресуда – којом је Србија проглашена одговорном због тога што није спречила геноцид у Сребреници и што није испоручила Хашком трибуналу генерала Ратка Младића који се сматра најодговорнијим за тај злочин – "сама по себи довољна сатисфакција тужиоцу". Суд је као саставни део пресуде усвојио декларацију да Србија мора одмах да предузме ефикасне кораке како би осигурала потпуно испуњавање обавеза према трибуналу.

Амбасадор Србије у Хагу и вођа српског правног тима Радослав Стојановић изјавио је јуче Танјугу да, из пресуде коју је донео Међународни суд правде следи јасна обавеза Србије да што пре изручи главног оптуженика за геноцид у Сребреници, генерала Ратка Младић. "То је још један вид притиска међународне заједнице на Србију да испуни обавезу пуне сарадње с Хашким трибуналом и испоручи оптужене за злочин геноцида", рекао је Стојановић.

Према његовим речима, иако немамо обавезу да усвојимо декларацију о Сребреници, постоји обавеза моралног карактера – да се извинимо за злочине који су почињени.

Професор др Тибор Варади, један од заступника СЦГ у спору пред овим судом, каже да охрабрује чињеница да је суд одбацио захтеве тужбе у свих пет тачака – чињење, завера, помагање, подстрекавање, саучесништво у геноциду.

"Пресуда, ипак, недвосмислено каже да Србија није крива за геноцид. Али, Конвенција о геноциду има и неке одредбе о томе шта треба радити. Ако неко не ради оно што Конвенција предвиђа, он није починио геноцид, али је ипак прекршио Конвенцију. Свака држава је обавезна да спречава геноцид и, ако може, и да га кажњава", каже Варади.

Он, у изјави за "Политику", указује на недоследност у образложењу пресуде, будући да се у њој најпре наводи да Србија није могла знати да ће до геноцида доћи, а да се ипак на крају проглашава одговорном – јер га није спречила. Суд се, како каже, водио логиком да је било доста сигнала који су упозоравали на могућност геноцида, па је било доста разлога да Србија нешто предузме.

Ипак, како истиче др Варади, ова пресуда отклања од Србије две огромне опасности – да буде прва и једина земља која је у историји проглашена да је починила геноцид или на било који начин прекршила неку одредбу члана 3. Конвенције о геноциду, али и да плати огромну новчану накнаду коју је тражила БиХ.

"Сад би требало људски, одговорно, суочити се с тим шта пресуда каже, без страха да ћемо да платимо милијарде долара, без страха да ћемо бити једина земља осуђена за геноцид. Сад је суочавање лакше и природније. Оно неће бити угодно, али се са интелектуалном и моралном снагом може признати шта се збило, а шта се није збило", објашњава др Варади.

Он наглашава да из пресуде може да се види да није прихваћена теза БиХ да је Србија извршила агресију, али је прихваћена теза да је било геноцида што је такође тешка констатација.

Има и оних који сматрају да је и оваква пресуда прилично тешка по Србију, па и неутемељена. Научни сарадник Института за међународну политику и привреду, мр Милош Јовановић, сматра да свако инсистирање на геноциду има политичку позадину, јер се он разликује од других злочина.

"У Босни се све ради да се Република Српска укине и да се, којим случајем, дошло до констатације да је у БиХ било геноцида, овај ентитет не би опстао. Зато је то битно Муслиманима. И ова тужба је ишла у прилог томе и зато они нису задовољни, јер је пресуда обеснажила ту тезу", сматра Јовановић.

Он тврди и да Србија нема много разлога за задовољство.

"Задовољни смо пошто смо имали много негативних искустава с међународном заједницом. Али не можемо да будемо задовољни тиме што је констатован геноцид у Сребреници. Геноцид подразумева масовност, уништење групе и дела групе, али доктрина, пракса и па и Хашки трибунал се слажу око једнога – кад дође до уништења треба да буде уништен суштински део групе који би могао да доведе у питање опстанак главне групе", истиче Јовановић.

Према његовом мишљењу, контрадикторно је то што је пресуђено да смо могли да спречимо геноцид, а истовремено се тврди да за њега Београд није могао да зна.

"Могуће да им је било исувише мало да кажу само да не испуњавамо обавезе према Трибуналу, па су морали да на неки начин појачају пресуду. Чудно је и како су лако одбацили врло јаке аргументе у прилог ненадлежности суда. Једина неспорна кривица је што нисмо испоручили Ратка Младића, иако смо имали међународну обавезу", каже Јовановић.

Далеко жешће се пресуда Међународног суда правде оспорава у Босни и Херцеговини, где најтиражнији дневни лист "Аваз" у чланку о реаговању реиса ул улеме Мустафе Церића, под насловом "Сви ми знамо да је Србија починила геноцид", тврди да "ми знамо да је све то дошло из Београда".

Јуче су пресуду коментарисали и многи званичници из света и готово сви водећи светски медији.

Портпарол Стејт департмента Шон Мекормак рекао је да је ова пресуда охрабрење Србији да Међународном суду за ратне злочине у Хагу изручи све ратне злочинце, међу којима је и бивши генерал босанских Срба Ратко Младић.