Odbačena bosanska teza o agresiji

Presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu u sporu Bosne i Hercegovine i Srbije ne obavezuje našu zemlju da izda deklaraciju kojom bi priznala da nije pokušala da spreči zločin u Srebrenici kao što je to u Beogradu u prvi mah protumačeno. Nakon saopštavanja presude predsednica suda Rozalin Higins je u razgovoru sa novinarima pojasnila da je presuda – kojom je Srbija proglašena odgovornom zbog toga što nije sprečila genocid u Srebrenici i što nije isporučila Haškom tribunalu generala Ratka Mladića koji se smatra najodgovornijim za taj zločin – "sama po sebi dovoljna satisfakcija tužiocu". Sud je kao sastavni deo presude usvojio deklaraciju da Srbija mora odmah da preduzme efikasne korake kako bi osigurala potpuno ispunjavanje obaveza prema tribunalu.

Ambasador Srbije u Hagu i vođa srpskog pravnog tima Radoslav Stojanović izjavio je juče Tanjugu da, iz presude koju je doneo Međunarodni sud pravde sledi jasna obaveza Srbije da što pre izruči glavnog optuženika za genocid u Srebrenici, generala Ratka Mladić. "To je još jedan vid pritiska međunarodne zajednice na Srbiju da ispuni obavezu pune saradnje s Haškim tribunalom i isporuči optužene za zločin genocida", rekao je Stojanović.

Prema njegovim rečima, iako nemamo obavezu da usvojimo deklaraciju o Srebrenici, postoji obaveza moralnog karaktera – da se izvinimo za zločine koji su počinjeni.

Profesor dr Tibor Varadi, jedan od zastupnika SCG u sporu pred ovim sudom, kaže da ohrabruje činjenica da je sud odbacio zahteve tužbe u svih pet tačaka – činjenje, zavera, pomaganje, podstrekavanje, saučesništvo u genocidu.

"Presuda, ipak, nedvosmisleno kaže da Srbija nije kriva za genocid. Ali, Konvencija o genocidu ima i neke odredbe o tome šta treba raditi. Ako neko ne radi ono što Konvencija predviđa, on nije počinio genocid, ali je ipak prekršio Konvenciju. Svaka država je obavezna da sprečava genocid i, ako može, i da ga kažnjava", kaže Varadi.

On, u izjavi za "Politiku", ukazuje na nedoslednost u obrazloženju presude, budući da se u njoj najpre navodi da Srbija nije mogla znati da će do genocida doći, a da se ipak na kraju proglašava odgovornom – jer ga nije sprečila. Sud se, kako kaže, vodio logikom da je bilo dosta signala koji su upozoravali na mogućnost genocida, pa je bilo dosta razloga da Srbija nešto preduzme.

Ipak, kako ističe dr Varadi, ova presuda otklanja od Srbije dve ogromne opasnosti – da bude prva i jedina zemlja koja je u istoriji proglašena da je počinila genocid ili na bilo koji način prekršila neku odredbu člana 3. Konvencije o genocidu, ali i da plati ogromnu novčanu naknadu koju je tražila BiH.

"Sad bi trebalo ljudski, odgovorno, suočiti se s tim šta presuda kaže, bez straha da ćemo da platimo milijarde dolara, bez straha da ćemo biti jedina zemlja osuđena za genocid. Sad je suočavanje lakše i prirodnije. Ono neće biti ugodno, ali se sa intelektualnom i moralnom snagom može priznati šta se zbilo, a šta se nije zbilo", objašnjava dr Varadi.

On naglašava da iz presude može da se vidi da nije prihvaćena teza BiH da je Srbija izvršila agresiju, ali je prihvaćena teza da je bilo genocida što je takođe teška konstatacija.

Ima i onih koji smatraju da je i ovakva presuda prilično teška po Srbiju, pa i neutemeljena. Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, mr Miloš Jovanović, smatra da svako insistiranje na genocidu ima političku pozadinu, jer se on razlikuje od drugih zločina.

"U Bosni se sve radi da se Republika Srpska ukine i da se, kojim slučajem, došlo do konstatacije da je u BiH bilo genocida, ovaj entitet ne bi opstao. Zato je to bitno Muslimanima. I ova tužba je išla u prilog tome i zato oni nisu zadovoljni, jer je presuda obesnažila tu tezu", smatra Jovanović.

On tvrdi i da Srbija nema mnogo razloga za zadovoljstvo.

"Zadovoljni smo pošto smo imali mnogo negativnih iskustava s međunarodnom zajednicom. Ali ne možemo da budemo zadovoljni time što je konstatovan genocid u Srebrenici. Genocid podrazumeva masovnost, uništenje grupe i dela grupe, ali doktrina, praksa i pa i Haški tribunal se slažu oko jednoga – kad dođe do uništenja treba da bude uništen suštinski deo grupe koji bi mogao da dovede u pitanje opstanak glavne grupe", ističe Jovanović.

Prema njegovom mišljenju, kontradiktorno je to što je presuđeno da smo mogli da sprečimo genocid, a istovremeno se tvrdi da za njega Beograd nije mogao da zna.

"Moguće da im je bilo isuviše malo da kažu samo da ne ispunjavamo obaveze prema Tribunalu, pa su morali da na neki način pojačaju presudu. Čudno je i kako su lako odbacili vrlo jake argumente u prilog nenadležnosti suda. Jedina nesporna krivica je što nismo isporučili Ratka Mladića, iako smo imali međunarodnu obavezu", kaže Jovanović.

Daleko žešće se presuda Međunarodnog suda pravde osporava u Bosni i Hercegovini, gde najtiražniji dnevni list "Avaz" u članku o reagovanju reisa ul uleme Mustafe Cerića, pod naslovom "Svi mi znamo da je Srbija počinila genocid", tvrdi da "mi znamo da je sve to došlo iz Beograda".

Juče su presudu komentarisali i mnogi zvaničnici iz sveta i gotovo svi vodeći svetski mediji.

Portparol Stejt departmenta Šon Mekormak rekao je da je ova presuda ohrabrenje Srbiji da Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu izruči sve ratne zločince, među kojima je i bivši general bosanskih Srba Ratko Mladić.