Метак, сечиво, штангла

Странице „црних хроника” домаћих медија свакодневно су пуне извештаја о убиствима и тешким инцидентима почињеним ватреним и хладним оружјем. Пиштољ или нож – делује као „мртва трка”, уколико се упореди број кривичних дела која су учињена једним или другим оружјем.

Ватрено оружје, сматрају криминолози, најчешће потежу разбојници и користе криминалне групе у својим окршајима, док је „извлачење” ножа карактеристичније за млађу популацију и сукобе насилничких навијачких група.

Прошлог викенда младић за којим полиција интензивно трага убио је Ивана Ц. (26), радника обезбеђења популарног београдског сплава „Блејвоч”, ранио његовог колегу Марка Д. (26) и госта Душана Д. (31). Само дан касније у Новом Пазару је Р. К. (37) три пута ножем избо своју комшиницу на улазу у стамбену зграду.

Криминолог Златко Николић, виши научни сарадник у Институту за криминолошка и социолошка истраживања, каже за „Политику” да је оружје које се користи у криминалним делима у више од 90 одсто нелегално.

– Пиштоља има све мање у јавном оптицају, јер је Закон о оружју радикално смањио могућност ношења оружја. Закон разликује држање од ношења оружја и за једно и друго постоје строги прописи. Легално оружје углавном носе службена лица, која су за то овлашћена. Све остало оружје, с којим се учествује у разним инцидентима нелегално је. Процена је да у нелегалном поседу грађана има три пута више нелегалног броја оружја од званичног податка о броју регистрованих цеви – оцењује Николић. 

Према подацима Центра за контролу малог и лаког наоружања у источној и југоисточној Европи (СЕЕСАЦ), на овом простору са око 19 милиона становника, има више од 4.300.000 комада оружја. Подаци српске полиције показују да је у нашој земљи регистровано око 1.200.000 разних цеви.
Николић каже да се број употребе ватреног оружја у убиствима и тежим инцидентима, иако тако не делује, смањио у односу на ранији период пре доношења Закона о оружју и пооштравању санкција.

– Преступници постају свесни да ће имати два преступа и две тешке казне, једну за нелегално поседовање оружја и друго за њиме почињено кривично дело – сматра Николић.

Са друге стране, потезању ножа и другог хладног оружја склонији су млађи насилници. Оно што је карактеристично за тешка кривична дела почињена ножем или другим хладним оружјем јесте то да су она често непланирана, јер се дешавају у тренутку када је то прво оружје које се нађе при руци. 

– Нож носе углавном особе између 15 и 23 године. Као оружје оно је много доступније, за разлику су ватреног – оцењује Николић.

Стравичан злочин догодио се, подсетимо, у јуну прошле године, када је ученик из Дечјег села у Сремској Каменици неколико десетина пута ножем убо куварицу.

Домаћи закон дозвољава ношење сечива које је краће од 12 центиметара. Уколико полиција код преступника нађе нож или друго сечиво које је веће од дозвољеног казна је 10.000 динара или 60 дана затвора. Стручњаци сматрају да би ову одредбу требало кориговати и казну знатно пооштрити.

– Убиство може да се почини и тешка повреда да се нанесе и знатно мањим сечивом као што су, чак, женске козметичке маказице –објашњава Николић.

Бејзболке и друге палице…

Најтежа кривична дела као што су убиство или наношење тешких телесних повреда често се почине предметима, односно оруђима, која нису заведена као оружја у смислу законске забране њиховог поседовања и ношења. Бејзбол палица, метална шипка и „боксери“ најчешће се користе у масовним тучама. Такође, одређен број убистава почини се секиром, углавном у сеоским срединама, у породичним и комшијским обрачунима.