Стари кадрови, нови планови

Могу ли Ивица Дачић и Млађан Динкић да се – преокрену, да сутра ураде оно што су јуче пропустили да учине? Или другачије речено, да ли ће нова влада бити влада континуитета или дисконтинуитета?

Ако се суди по кадровима ово ће умногоме бити влада континуитета, јер су ту људи из СПС-а, ПУПС-а, УРС-а и СДПС-а, странака које су већ биле у власти. А ако се суди по коалиционом споразуму, чини се да нова власт хоће да мења многе ствари.

Ивица Дачић, мандатар за састав владе, изјавио је да „ово није само промена владе у персоналном смислу, већ и концепта. СПС је у коалиционом споразуму са СНС-ом и УРС-ом дефинисао да ће бити радикални у смислу кресања непотребних трошкова државе и својим мерама омогућити да Србија буде и оно што је по Уставу – држава социјалне правде”.

Жарко Кораћ, председник Социјалдемократске уније, каже да је нова влада персонално у великој мери влада континуитета. „Кадрови УРС-а, ПУПС-а и СПС-а су већ били у влади. Тешко је рећи, али је наговештено да ће премијер бити различит што значи дисконтинуитет, мада у његовом говору има много демагогије и популизма, али је тренутак такав да треба рећи неистину о економској ситуацији. Онолико колико је Мирко Цветковић различит од Ивице Дачића толико ће бити различита и влада.”

Иван Николић, аналитичар Економског института, сматра да је још рано рећи да ли је ово влада континуитета или дисконтинуитета. „Морамо да сачекамо програм владе. На коалициони споразум немам примедби. У њему је сабрано све најбоље из економских програма. Лепо је што су послушали да треба преиспитати децентрализацију и да део надлежности треба пренети на локалне самоуправе.” Николић сматра да коалициони споразум изгледа потпуно другачије. „Много је тога новог чак и оригиналног. Али, видећемо како ће то изгледати када мандатар поднесе експозе, када се предложи буџет. Министар финансија мора да обелодани економску и фискалну политику. За почетак је ово сасвим у реду а експозе и буџет ће показати опредељење. У наредним данима и недељама видећемо како ће изгледати операционализација. Јер, једно је циљ а друго је примена онога што је уписано у програме . Она нам је увек била проблем.”

Миодраг Радојевић, политички аналитичар, каже да наше политичаре не треба оцењивати по ономе што говоре него по ономе што раде. Он објашњава да су у новој влади промењени „возач и сувозач”, односно премијер је нов у коалицији другог великог партнера.

„Ако гледамо коалициони споразум, може се рећи да смо очекивали више новина. Али, новина има, а сфера економије биће кључ и других проблема. Правосуђе није у ингеренцији владе већ самог правосуђа. Поставља се и питање промене закона о кривичном поступку и парничном поступку. Ту је и питање Војводине и правосуђа што је већ изазвало полемику. На рачун правосуђа и ЕУ је изнела критике. То је пропао пројект, а питање је да ли је требало ићи на избор или реизбор судија и да ли је општи реизбор судија требало спровести. Питања има много – да ли је добра мрежа судија, да ли их је довољно... Требало је извршити реформу правосуђа, али један део судија очигледно није компетентан да ради у правосуђу.”

Радојевић подсећа да се од 2001. године непрестано говори о реформи правосуђа и да се то користи као притисак на правосудну власт.

„Увек се настојало да се под маском реформе врши политизација. Власт није створила услове да судови функционишу као независни и зато немамо судство које је самостално, ослобођено политичког утицаја. И нова власт је учествовала у политизацији судства, а сада се даје нада да ће доћи до промена, али смо скептици. И неки потези правосуђа изгледају као да је циљ да се додворе новој власти”, каже Радојевић.

Најкраће: влада има шансу да буде и влада континуитета и дисконтинуитета. У почетку, када се гледају њени „плусеви” и „минуси” – прво су обећања, друго су кадрови. Ипак, сачекајмо сто дана.