Живот и са трећином јетре

Давно је прошло време када су се болесници код којих су се због рака појавиле метастазе на јетри, „отписивали”: данас они захваљујући сложеним операцијама – ресекцијама јетре, имају много веће изгледе да дуже живе и да, уз то воде квалитетан и садржајан живот. Професор на Медицинском факултету и хирург, др Александар Карамарковић, директор Клинике за Ургентну хирургију Ургентног центра у Београду сваке недеље обави две-три овакве операције и каже да су наши резултати изузетни захваљујући доброј опреми коју имају, али и усавршеним хируршким техникама.

– Ресекција јетре подразумева одстрањење мањег или већег дела јетре због неког патолошког процеса, најчешће злоћудних тумора, који су метастазирали у јетри. Када одстранимо део јетре са метастазама ослобађамо овај орган од лошег ткива и пацијенти тиме добијају шансу да им се продужи живот. Најчешће је реч метастатским туморима дебелог црева, где ова метода помаже. Након ресекције јетре код оболелих од рака дебелог црева који је метастазирао, сада је већ достигнуто петогодишње преживљавање за 40 одсто пацијената – каже др Карамарковић.

Дилема: да ли пацијента са метастазама лечити упорно цитостатицима који, наравно, имају своје место у адјувантној терапији, терапији преживљавања, или се одлучити за хирургију постоји и код нас и у свету, али све мање, каже нам саговорник.

– Хирургија је ту „златни стандард”. Наравно, све одлуке се доносе конзилијарно и после мултидисциплинарног приступа. Међутим, чињеница је да не могу сви пацијенти да буду подвргнути хируршкој интервенцији, што зависи од броја и величине метастаза, од њиховог положаја у јетри – да ли захватају само један њен део или их има у целом органу– објашњава наш саговорник.

Ресекције су врло комплексне операције, јер је јетра орган добро прокрвљен, па током интервенције јако много крвари.

– Максимално може да се одстране две трећине јетре, значи 70 одсто, а 30 одсто преостале јетре је довољно да организам прихвати функцију овог органа – каже др Карамарковић.

У овој области посебну пажњу стручњака и лаика заслужује техника ресекције у такозвана „два акта”. По речима др Карамарковића, првим се привремено зачепе крвни судови болесног дела јетре да би здрави део што више порастао и тек онда се приступа ресекцији. Између ова два потеза потребно је да прође између четири до шест недеља.

У Ургентном центру ресекцију јетре раде два тима: један професора Карамарковића и, други, професора др Владе Ђукића, директора Ургентног центра КЦС, а занимљиво је да се раде и такозване синхроне ресекције: у исто време се одстрањују и метастазе и ради операција рака дебелог црева. Наша два тима имају веома завидан резултат и велики број оперисаних: годишње се уради више од 70 ових интервенција.

– Имамо изузетно добру опрему: интраоперативни ултразвук, ултрасонични хируршки нож, користимо сијасет нових врста технологија, укључујући хармонични скалпел. Користимо и „стаплере” који убрзавају хируршку процедуру, а врло је битно што имамо и „селфсејвер”, апарат за спасавање крви – додаје др Карамарковић.

Данас је опоравак пацијената после ресекција јетре много краћи него ранијих година, јер, како објашњава наш саговорник, када неко изгуби минимално крви после операције на јетри, знатно је и мањи ризик од компликација.

Професор Карамарковић је недавно објавио књигу „Ресекциона хирургија јетре”, која је прихваћена и као уџбеник Медицинског факyлтета. Ову публикацију др Карамарковић је написао заједно са професором др Елдаром Гађијевим, лекаром из Словеније. Гађијев је први хирург који је почео да се бави хирургијом јетре у СФР Југославији, др Карамарковић је био његов ђак у Љубљани, а та сарадња се завршила овом књигом.