Потреси на светским берзама

Према извештајима агенција
Пекинг, Њујорк – Кинеска тржишта акција јуче су се мало опоравила у односу на понедељак, када су забележила највећи пад у последњој деценији. У осталим деловима Азије и Европе главни индекси су, међутим, и даље на низбрдици.

Берзански земљотрес, који је у понедељак почео у Шангају падом од девет одсто, кулминирао је на тржишту акција у Њујорку, где су се главни индекси срозали за пет процената, што није забележено још од терористичких напада пре пет и по година.

Све је почело од гласина које су почеле да круже током викенда да би Пекинг могао даљим мерама да успори вртоглави раст цена акција на тамошњим берзама, које су се током прошле године удвостручиле. Међутим, из Кине су јуче стигли умирујући наговештаји, што је утицало да се ситуација стабилизује. Шангајски индекс је порастао за око четири процента после обећања кинеског премијера Вена Ђијабаоа да ће приоритет за владу бити очување стабилности домаћих финансијских тржишта. Кинеске власти су такође негирале гласине о увођењу пореза од 20 одсто на добит од берзанских улагања, што је између осталог изазвало потресе.

Јуче је забележен и пад цене нафте услед стања на берзама и очекиване мање тражње из Кине, која је други највећи светски потрошач. Цена лаке сирове нафте за априлску испоруку пала је за 45 центи на 61,01 долар за барел на Њујоршкој робној берзи. Аналитичари ипак не очекују знатнији пад цене црног злата, јер на геополитичкој позорници расту тензије пошто Иран није прекинуо развој свог нуклеарног програма до рока који му је поставила Међународна агенција за атомску енергију.

Аналитичари се слажу да је реаговање берзи било пренаглашено и да је вероватно реч о привременој корекцији пренадуваних цена, мада упозоравају да ће тржишта неко време остати нестабилна.