За сто – с непријатељем

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 28. фебруара – Званични Вашингтон најавио је један од највећих заокрета у својој донедавно прилично једносмерној спољној политици: изразио је спремност да за исти сто седне с највећим службеним противницима његовог курса на проширеном Блиском истоку. Тако се у овдашњим круговима доживљава јучерашња објава шефа дипломатије Кондолизе Рајс да ће Америка учествовати на багдадској међународној конференцији о Ираку, на коју су позвани и Иран и Сирија.

До пре неки дан овдашњи функционери су тврдили да такав сусрет с представницима "отпадничких режима" – не долази у обзир. Прошлог викенда је Рајсова, на пример, рекла да састанак са Иранцима долази у обзир само ако они суспендују нуклеарне активности, за које се овде сумња да воде ка изградњи атомске бомбе.

Сада се испоставило да је сусрет пожељан и без техеранског одрицања. Никад досад Бушова администрација није извршила тако велико преобраћање на тако високом нивоу, констатује данас "Вашингтон пост". Дуго критикована за арогантност и непопустљивост у политици према Ираку, Бела кућа је јуче показала скрушеност, оцењује престонични дневник. "Не знамо да ли ће они (Иран и Сирија) прихватити позив (владе у Багдаду), али ми ћемо сигурно бити тамо (на међународној конференцији)", изјавила је Рајсова члановима сенатског комитета. Времена се мењају: само пре четрдесетак дана она је говорила да би ступање у контакт с Техераном и Дамском поводом Ирака било "повлађивање уценама, а не дипломатија".

Вашингтон није имао другог избора него да прихвати ангажман ирачких суседа, тврди у данашњем уводнику "Лос Анђелес тајмс". На то га је, уз погоршавање ситуације на фронту, приморала околност да његова коалиција нема довољно војника за контролу дугих ирачких граница, додаје се.

Вашингтон сматра, иначе, да преко иранске и сиријске границе ирачким побуњеницима притиче замашна помоћ у људству и оружју. Последњих дана одавде су нарочито заоштрене оптужбе против Ирана, тако да су нарасле прогнозе да САД припремају нападе против Исламске Републике, поготову што су у Персијски залив послале два носача авиона с пратећим флотилама.

Међу факторима који омогућавају контакте каквих није било бар три године, аналитичари наводе и околност да су све три власти – у Вашингтону, Техерану и Дамаску – изложене знатно повећаним искушењима, унутрашњим и спољним притисцима. По њима, делује старо правило – "Кад не можеш да победиш непријатеља, ти му се придружи".

Али, сви блискоисточни актери ипак очекују да ће бити победници. Преговори су шанса да не буду оно што су сада сви – губитници.

Такве изгледе повећава проширење круга учесника у потрази за решењем ирачке кризе. Поред домаћина и наведеног "непријатељског троугла" предвиђен је допринос представника – других сталних чланица Савета безбедности УН – Русије, Британије, Француске и Кине, затим остатка "Групе осам" у којој су још и Немачка, Јапан, Канада и Италија, као и појединих земаља блискоисточног региона…