Za sto – s neprijateljem

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 28. februara – Zvanični Vašington najavio je jedan od najvećih zaokreta u svojoj donedavno prilično jednosmernoj spoljnoj politici: izrazio je spremnost da za isti sto sedne s najvećim službenim protivnicima njegovog kursa na proširenom Bliskom istoku. Tako se u ovdašnjim krugovima doživljava jučerašnja objava šefa diplomatije Kondolize Rajs da će Amerika učestvovati na bagdadskoj međunarodnoj konferenciji o Iraku, na koju su pozvani i Iran i Sirija.

Do pre neki dan ovdašnji funkcioneri su tvrdili da takav susret s predstavnicima "otpadničkih režima" – ne dolazi u obzir. Prošlog vikenda je Rajsova, na primer, rekla da sastanak sa Irancima dolazi u obzir samo ako oni suspenduju nuklearne aktivnosti, za koje se ovde sumnja da vode ka izgradnji atomske bombe.

Sada se ispostavilo da je susret poželjan i bez teheranskog odricanja. Nikad dosad Bušova administracija nije izvršila tako veliko preobraćanje na tako visokom nivou, konstatuje danas "Vašington post". Dugo kritikovana za arogantnost i nepopustljivost u politici prema Iraku, Bela kuća je juče pokazala skrušenost, ocenjuje prestonični dnevnik. "Ne znamo da li će oni (Iran i Sirija) prihvatiti poziv (vlade u Bagdadu), ali mi ćemo sigurno biti tamo (na međunarodnoj konferenciji)", izjavila je Rajsova članovima senatskog komiteta. Vremena se menjaju: samo pre četrdesetak dana ona je govorila da bi stupanje u kontakt s Teheranom i Damskom povodom Iraka bilo "povlađivanje ucenama, a ne diplomatija".

Vašington nije imao drugog izbora nego da prihvati angažman iračkih suseda, tvrdi u današnjem uvodniku "Los Anđeles tajms". Na to ga je, uz pogoršavanje situacije na frontu, primorala okolnost da njegova koalicija nema dovoljno vojnika za kontrolu dugih iračkih granica, dodaje se.

Vašington smatra, inače, da preko iranske i sirijske granice iračkim pobunjenicima pritiče zamašna pomoć u ljudstvu i oružju. Poslednjih dana odavde su naročito zaoštrene optužbe protiv Irana, tako da su narasle prognoze da SAD pripremaju napade protiv Islamske Republike, pogotovu što su u Persijski zaliv poslale dva nosača aviona s pratećim flotilama.

Među faktorima koji omogućavaju kontakte kakvih nije bilo bar tri godine, analitičari navode i okolnost da su sve tri vlasti – u Vašingtonu, Teheranu i Damasku – izložene znatno povećanim iskušenjima, unutrašnjim i spoljnim pritiscima. Po njima, deluje staro pravilo – "Kad ne možeš da pobediš neprijatelja, ti mu se pridruži".

Ali, svi bliskoistočni akteri ipak očekuju da će biti pobednici. Pregovori su šansa da ne budu ono što su sada svi – gubitnici.

Takve izglede povećava proširenje kruga učesnika u potrazi za rešenjem iračke krize. Pored domaćina i navedenog "neprijateljskog trougla" predviđen je doprinos predstavnika – drugih stalnih članica Saveta bezbednosti UN – Rusije, Britanije, Francuske i Kine, zatim ostatka "Grupe osam" u kojoj su još i Nemačka, Japan, Kanada i Italija, kao i pojedinih zemalja bliskoistočnog regiona…