Рупу у буџету копао и Динкић

Већ други пут у последњих неколико недеља Млађан Динкић, лидер УРС-а, упозорио је како је стање у буџету катастрофално и како до краја године можда неће бити пара за плате и пензије. Разлика је у томе што је сада Динкић то изјавио као кандидат за министра финансија. Да наследнику Мирка Цветковића неће бити лако, па чак и да чаробњак Хари Потер седне у ту фотељу, економска јавност понавља већ дуже време. Али гласнија упозорења кренула су управо пре годину дана када је у парламент стигао Динкићев пакет децентрализације који је, према тадашњим проценама Фискалног савета и Међународног монетарног фонда, направио мањак у централној каси око 40 милијарди динара.

– Још не разумемо зашто се с предлогом децентрализације жури по сваку цену ако постоји превелик ризик – упозоравао је српске парламентарце Богдан Лисоволик, стални представник ММФ-а у Србији, уочи усвајања овог прописа.

Упркос томе владајућа већина је пожурила да усвоји Закон о финансирању локалних самоуправа којим 80 одсто, уместо дотадашњих 40 одсто, прихода од пореза на зараде остаје општинама и градовима. Анализирајући јунске податке о извршењу буџета, Мирослав Здравковић, уредник портала Макроекономија уочио је да је смањена наплата пореза на доходак грађана за 17,8 милијарди динара. То према његовој процени чини чак трећину укупног дефицита у првој половини ове године. Остале две трећине, сматра наш саговорник, последица су повећане потрошње пред изборе.

– Значи, чувених седам одсто дефицита у БДП-у, који чланови УРС-а и нове владе помињу као аргумент за лоше вођење финансија Демократске странке, последица је пристанка ДС на уцену УРС-а да се повећају примања градова и општина од октобра прошле године, а у којима највећу корист имају Београд и Нови Сад у којима ДС има већину посланика – закључио је Здравковић.

По њему, три су ствари биле кључне за разарање јавних финансија: мањи приходи од пореза на доходак грађана за 17,8 милијарди динара, већи издаци за субвенције за 16,7 милијарди динара и за зараде у јавном сектору за 13 милијарди динара.

Због свега тога, али и чињенице да је Министарство финансија буџет скројило уз процену да ће економски раст бити 1,5 одсто, а он ће у најбољем случају бити 0,5 одсто, консолидовани минус у буџету већ је на крају маја достигао 111 милијарди динара. По Закону о буџету он не може бити већи од 151 милијарду динара. То значи да би просечан месечни дефицит требало да буде мањи од три милијарде динара, након 18,5 милијарди динара месечно у првој половини године. Иначе, Министарство финансија је у марту донело неки план којим је требало да се уштеди 15,7 милијарди динара, али осим мањег мајског јаза у каси, други резултати се не виде. У априлу, првом месецу кад је Цветковићев план штедње ступио на снагу, мањак у каси је био чак 30 милијарди. Упућени кажу да је томе кумовала предизборна потрошња, али и исплата субвенција пољопривредницима која је из другог дела 2011. померена на пролеће 2012.

Шта нови министар финансија треба да уради да санира ситуацију у буџету. Прва мера, према процени Мирослава Здравковића требало би да буде измена Закона о финансирању локалних самоуправа. Ако би општинама и градовима уместо 80 одсто, остало 60 одсто прихода од пореза на зараде, то би повећало пореске приходе за 13 милијарди динара. Требало би повећати акцизе на цигарете и алкохолна пића, замрзнути плате и пензије, смањити издатке за субвенције… Неке од ових мера су уједно и препоруке Фискалног савета за новог министра финансија.

Коалициони партнери не гледају благонаклоно на изјаву кандидата за министра финансија – да новца у буџету за исплату пензија и плата има само до краја августа. Кажу да је у најмању руку непримерена. Тим пре што се овакве изјаве дају пре него што је влада уопште конституисана, а Динкић и формално именован за будућег министра, каже за „Политику” Мома Чолаковић, посланик ПУПС-а у Скупштини Србије.

– Према коалиционом споразуму, а УРС је део нове коалиције, пара за редовну исплату пензија мора да буде и тај новац мора да се обезбеди. Пензије морају да наставе редовно да се исплаћују, као и до сада сваког 10. и 25. у месецу, а буџетом за 2012. годину је предвиђен износ средстава намењен управо за исплату пензија – категоричан је Чолаковић.

Ни један министар финансија не би смео да каже овако нешто, јер је то неозбиљно, каже Чолаковић и додаје да је реч о чистој политичкој изјави којом је Динкић покушао да потцени претходну владу и оне који су били задужени за финансије. А то није у реду, објашњава Чолаковић.

------------------------------------------------------

Јавне финансије су стабилне

Јавне финансије су стабилне и држава ће и у наредном периоду наставити да на време извршава све своје обавезе, саопштило је јуче Министарство финансија.

– Тренутно се на рачунима извршења Републике Србије налази више од 35 милијарди динара, а до краја месеца се очекује додатни прилив од око 10 милијарди динара од емисије обвезница. Имајући у виду да су приходи буџета у јулу месецу виши од планираних, овај износ је сасвим довољан да се несметано финансира дефицит у наредних неколико месеци. Имајући у виду тренутну финансијску ситуацију, чак и ако би техничка влада имала мандат до краја године, све законске обавезе за плате, пензије или социјална давања испуњавале би се као и до сада, без дана закашњења – каже се у саопштењу и додаје да није потребно било какво додатно задуживање државе до краја године преко износа који је већ предвиђен Законом о буџету за 2012. годину.

Према подацима Управе за јавни дуг нови министар финансија ће морати да обезбеди око 1,8 милијарди динара кредита.