ОИ: Скупа играчка или уносна инвестиција

Kолико се у временима кризе исплати организовање помпезних манифестација какве су олимпијске игре? Британска влада одговара да је за Острво ово историјска прилика да се привуку инвестиције и оживи туризам.

Премијер Дејвид Камерон очекује да ће Уједињено Краљевство од игара у наредне четири године приходовати око 13 милијарди фунти (око 16,6 милијарди евра). Он сматра и да је ово јединствена прилика да се Лондон и цела земља позиционирају као идеално место за бављење бизнисом.

„Сигуран сам да је, када се очекиваном профиту дода и добит коју од целог пројекта има грађевинска индустрија, јасно ће зарада бити већа од прогнозиране”, рекао је премијер у надахнутом говору пред британским олимпијским тимом.

Британија је за изградњу инфраструктуре за игре потрошила око девет милијарди фунти из државне касе, а око две милијарде је обезбеђено од донатора, спонзора и продаје карата.

Банка Лојд је прошле недеље направили студију исплативости игара за острвску економију и у својим прогнозама су отишли даље и од премијера Камерона.

Банкари су израчунали да ће до 2017. у британску економију бити убризгано 16,5 милијарди фунти „здравог” новца страних инвестиција.

„Краткорочне добити ће свакако бити веће од оних на дуге стазе. Надам се да ће олимпијске игре допринети кварталном расту БНП-а за 0,3 одсто, а да бисмо знали шта нас очекује треба само да погледамо случајеве Сиднеја 2000, Атине 2004. и Пекинга 2008. Кинези још покушавају да се опораве од гигантских инвестиција у олимпијаду”, оцењује за Ројтерс финансијски консултант Дејвид Џонс.

Када је реч о Кини појављују се опречни подаци. Званично, Пекинг је на организацију гламурозних игара потрошио нешто мање од две милијарде фунти и „за длаку” премашио планирани буџет.

Незваничне процене међутим указују да су Кинези потрошили четири пута више новца од Британаца. Код њих је међутим од 2008. дошло до снажног раста економије, што је у појединим круговима приписано заслугама олимпијаде.

У стварности, један од симбола Олимпијских игара у Пекингу, национални стадион или чувено „Птичје гнездо”, показало се само као један од мегаломанских подухвата који без државне помоћи не могу сами да се финансирају.

Стадион тих димензија (прима 91.000 гледалаца) превише је и за Кину. Локални фудбалски клуб „Гуоан” не може да плаћа одржавање, док се идејни творац „Птичјег гнезда” архитекта Ај Вејвеј дистанцирао од свог дела „јер је отуђено од људи и злоупотребљено за партијску пропаганду”.

Питање трошкова и исплативости увелико се претреса и у виртуелној  заједници на интернету, а ставови су подељени. Да ли је ово још једна у низу манифестација по принципу „хлеба и игара”, или олимпијске игре за човечанство представљају много више, па је неукусно говорити о материјалној користи од њиховог одржавања.

Ко је био у праву, сазнаће сами Британци, и то недуго пошто 12. августа падне завеса на најелитније спортско такмичење које свет има.

Д. Вукотић