OI: Skupa igračka ili unosna investicija

Koliko se u vremenima krize isplati organizovanje pompeznih manifestacija kakve su olimpijske igre? Britanska vlada odgovara da je za Ostrvo ovo istorijska prilika da se privuku investicije i oživi turizam.

Premijer Dejvid Kameron očekuje da će Ujedinjeno Kraljevstvo od igara u naredne četiri godine prihodovati oko 13 milijardi funti (oko 16,6 milijardi evra). On smatra i da je ovo jedinstvena prilika da se London i cela zemlja pozicioniraju kao idealno mesto za bavljenje biznisom.

„Siguran sam da je, kada se očekivanom profitu doda i dobit koju od celog projekta ima građevinska industrija, jasno će zarada biti veća od prognozirane”, rekao je premijer u nadahnutom govoru pred britanskim olimpijskim timom.

Britanija je za izgradnju infrastrukture za igre potrošila oko devet milijardi funti iz državne kase, a oko dve milijarde je obezbeđeno od donatora, sponzora i prodaje karata.

Banka Lojd je prošle nedelje napravili studiju isplativosti igara za ostrvsku ekonomiju i u svojim prognozama su otišli dalje i od premijera Kamerona.

Bankari su izračunali da će do 2017. u britansku ekonomiju biti ubrizgano 16,5 milijardi funti „zdravog” novca stranih investicija.

„Kratkoročne dobiti će svakako biti veće od onih na duge staze. Nadam se da će olimpijske igre doprineti kvartalnom rastu BNP-a za 0,3 odsto, a da bismo znali šta nas očekuje treba samo da pogledamo slučajeve Sidneja 2000, Atine 2004. i Pekinga 2008. Kinezi još pokušavaju da se oporave od gigantskih investicija u olimpijadu”, ocenjuje za Rojters finansijski konsultant Dejvid Džons.

Kada je reč o Kini pojavljuju se oprečni podaci. Zvanično, Peking je na organizaciju glamuroznih igara potrošio nešto manje od dve milijarde funti i „za dlaku” premašio planirani budžet.

Nezvanične procene međutim ukazuju da su Kinezi potrošili četiri puta više novca od Britanaca. Kod njih je međutim od 2008. došlo do snažnog rasta ekonomije, što je u pojedinim krugovima pripisano zaslugama olimpijade.

U stvarnosti, jedan od simbola Olimpijskih igara u Pekingu, nacionalni stadion ili čuveno „Ptičje gnezdo”, pokazalo se samo kao jedan od megalomanskih poduhvata koji bez državne pomoći ne mogu sami da se finansiraju.

Stadion tih dimenzija (prima 91.000 gledalaca) previše je i za Kinu. Lokalni fudbalski klub „Guoan” ne može da plaća održavanje, dok se idejni tvorac „Ptičjeg gnezda” arhitekta Aj Vejvej distancirao od svog dela „jer je otuđeno od ljudi i zloupotrebljeno za partijsku propagandu”.

Pitanje troškova i isplativosti uveliko se pretresa i u virtuelnoj  zajednici na internetu, a stavovi su podeljeni. Da li je ovo još jedna u nizu manifestacija po principu „hleba i igara”, ili olimpijske igre za čovečanstvo predstavljaju mnogo više, pa je neukusno govoriti o materijalnoj koristi od njihovog održavanja.

Ko je bio u pravu, saznaće sami Britanci, i to nedugo pošto 12. avgusta padne zavesa na najelitnije sportsko takmičenje koje svet ima.

D. Vukotić