Партијска контрола

Да ли се нови „спикер” српског парламента Небојша Стефановић већ ујео за језик када је одлучно поручио како ће грађани видети да скупштина није продужена рука владе и да има право да контролише носиоце извршне власти? На челу три кључна скупштинска одбора: за финансије, контролу службе безбедности и одбрану и унутрашње послове изабране су партијске колеге министара.

Хоће ли „регионалиста” имати храбрости да упита свог партијског шефа Млађана Динкића како усмерава новац пореских обвезника? Да ли ће се Јадранка Јоксимовић можда супротставити Александру Вучићу виђеном да буде „ шеф” свих служби безбедности? Може ли Душан Бајатовић да сутра, рецимо, опструира неки предлог прописа који ће послати Ивица Дачић?

Одлуком да своје људе поставе за шефове ових важних одбора владајућа коалиција није учинила ништа што је противзаконито или против постојећег скупштинског пословника, али је на старту симболички послала обесхрабрујућу поруку јавности: не желимо да нас опозиција на било који начин контролише.

Руку на срце треба рећи да по Пословнику о раду Народне скупштине, који је иначе усвојила претходна власт, није предвиђено да у скупштинским одборима опозиција има већину. Зато се на парламентарну „тучу” напредњака и демократа око контроле скупштинских одбора, може гледати и као на постизборно одмеравање снага.

Зато Јоргованка Табаковић (СНС) из позиције власти каже: „Покушали смо да се договоримо са опозицијом о председавању одборима и изненађена сам да одређени број људи не може да схвати да су избори завршени…”

Драгољуб Мићуновић (ДС), пак с правом упозорава да је оваквим избором челника скупштинских одбора направљена „већа и опаснија феудализација него пре и то у секторима који су најподложнији могућности злоупотребе и које се морају контролисати”.

Али, да подсетимо, ни демократе док су биле на власти нису баш биле дарежљиве према опозицији. Тачно је барем су покушале да се држе правила које је увео Војислав Коштуница да се председавање важним парламентарним одборима препусти опозицији. Тако су пре четири године контролу над административним одбором, одборима за финансије и одбрану и безбедност добили радикали. Али, пошто се тадашњим властима није допадало како су Томислав Николић (административни) и Драган Тодоровић (одбрана и безбедност) водили одборе смењени су и на њихова места изабрани Ненад Константиновић (ДС) и Душан Бајатовић (СПС).

Нема сумње да су као и за претходну и за нову власт скупштински одбори својеврстан партијски плен. Зато је велико питање шта ће остати од обећања председника скупштине да ће нова владајућа већина у овом сазиву парламента бити много коректнија према опозицији. Да ли ће највиши орган одлучивања у земљи имате снаге да контролише владу, ако постоји елементарно неповерење у опозицију.

Јер, ако председник скупштинског одбора нема моћ да одлучује, ако већина гласа другачије, као што каже Небојша Стефановић, зашто онда та места нису понудили опозицији.