Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гужва за „Па­ра­ду”

Гужва за „Па­ра­ду”
Екипа „Параде” на сцени

Пула– Према оценама публике 59. Пуле,које се сваке вечери збрајају и јавно публикују у фестивалском билтену, са оценом 4.83 суверено за сада води филм „Парада” Срђана Драгојевића. Другопласирани филм „Соња и бик” Влатке Воркапић има оцену 4.72, док је Папићевом „Цвјетном тргу” дата оцена 4.44, а Мирковићевим „Ноћним бродовима” 4.31.

У анкети спроведеној међу гледаоцима, на рачун „Параде” све сами комплименти, а у локалним медијима се, између осталог каже и следеће: „Не успевају сви филмови који се приказују у каснијем термину, дазадржетолико гледалаца на пулском филмском фестивалу, али „Парада” Срђана Драгојевића је у томе успела. Многи су одлучили да у Арену дођууправо на другу пројекцију,па се пред пулским амфитеатром негде пола сата пре поноћи сакупило готово једнак бројљуди као и на отварању фестивала. Исплатило се чекати у реду на улазак!”

Драгојевић са својом екипом,у саставу: Никола Којо, Милош Самолов, Горан Јевтић, Горан Навојец и Биљана Првановић, може да буде и више него задовољан. Његов филм, настао у мањинској копродукцији са Хрватском, досадашњем рекордном броју гледалаца у земљама региона, придодао је и позамашну бројку оних који су филм гледали под отвореним небом пулске Арене.

То исто небо једва је синоћ преживело историјску пројекцију првог хрватског 3Д филма – „Случајни пролазник” Јоза Патљака. Чињеница је да је било импресивно гледати готово пуну Арену са гледаоцима којима су још на улазу биле подељене (више хиљада) специјалних наочара, да је фасцинантан податак да је техничка екипа од тридесетак људи целе претходне ноћи разапињала посебно платно („силвер скрин”) и пролазила кроз тешки процес усклађивања боја како би до краја осигурала све потребне услове за одржавање прве 3Д пројекције у Арени. Такође је чињеница да је пројекција до краја успела и да се са становишта техничко-технолошке форме може рећи да је Патљаков „Случајни пролазник” успешан филм. Нажалост, не може се рећи и да је он добар филм,јер то онда не би била истина.

Патљак, коме је ово редитељски првенац (има иначе дуги продуцентски стаж), је своју такозвану психолошку драму завио у тотални мрак. Тематски је све црно да црње не може бити. То је Патљакова слика савременог хрватског друштва и људи са његових маргина и подземних пролаза којипреживљавају скупљајући празне боце и преврћући канте за смеће.

И све би то било у реду да Патљакови јунаци нису тако једнодимензионални, готово без икакве карактеризације и без великог покрића у ономе што јесу и што чине, развлачећи се као гладна година кроз овај напорни филм, чијих 80 минута никако да прођу. Јозо Патљак се хвали тиме што за овај и овакав филм није постојао написани сценарио већ је све било препуштено импровизацији (!). Ја се, рецимо, тиме не бих хвалила, јер утрошититолико новаца за техничке иновације које су саме себи сврха, а не понудити какву-такву сувислу филмску причу, чиста је бесмислица и, рекла бих, посве залудан посао који може да задовољи једино редитељеву амбицију и сујету. Ништа друго и никог више.

Срећом, пулска публика је у биоскопу „Вали” могла да види и одличан средњометражни филм „Капетан и аудиција” редитељског двојца Антоније Нуић и Звонимир Јурић (аутори филма „Црнци”). Глумци и редитељи заједно су смислили формулу којом би се отворио простор да млади хрватски глумци прикажу своја умећа у филму наративне форме. То што су смислили, добро су урадили. У омаленом простору једног загребачког кафеа, млади редитељ и продуцент неког будућег филма,о две сестре које треба да донесу тешку одлуку да ли да тешко болесну мајку искључе са апарата, догађа се истинска животна драма сваког од појединачних актера, а има их чак тринаест. И свако од њих је свој лик начинио пунокрвним. „Капетан и аудиција”,који је заправо настао у склопу испита глуме,пред камером студената пете године глуме на загребачкој Академији драмских уметности, до краја је и то веома успешно испунио своју мисију. Хрватско глумиште може да се чврсто ослони и на свој најмлађи кадар.

----------------------------------------------

Северина и Зденка Ковачичек

Један сасвим обичан ручак у „Рибарској колиби” на пулској Верудели, претворио се у прави догађај као створен за насловнице таблоида када су гости, загледани у порцију рибе и чашу вина, после дужег времена схватили да млада мајка која је са пуно ентузијазма и задовољства гукала заједно са својом разиграном бебом, није нико други до популарна певачица Северина. Пред своју концертну турнеју Севе се створила у Пули, изненадила случајне пролазнике и на кратко уживала у својој приватности.

Њена старија колегиница, легендарна Зденка Ковачичек, некадашња звезда југословенског попа и рока, реинкарнирала се као Џенис Џоплин из најбољих дана, одржавши синоћ у склопу фестивалских дружења у Ћирколу енергични двочасовни концерт, певајући са завидном снагом највеће Џоплинкине хитове, доказавши да су и Зденка и Џенис неуништиве.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.