Раносезонска берба

Специјално за "Политику"
Загреб, марта – Иако се обично календарски почетак године сматра "мртвом (се)зоном" што се тиче атрактивних концерата, на самом почетку 2007. у Загребу се догодило неколико "распродаја" договорених наступа, а само за прва три месеца најављено је бар десетак занимљивих гостовања. Чини се да исти инострани музичари све више путују свим деловима екс-СФРЈ, јер организатори у Љубљани, Загребу и Београду – или, у случају "Егзит" фестивала у Новом Саду – настоје да снизе трошкове повећањем броја термина "у пакету" с другим градовима. Погледамо ли путне распореде имена попут "Ваја кон диоса", "Франца Фердинанда", Морисија, "Мадредеуша", "Симпли реда" "Лембчопа"..., није тешко закључити да је публика у разним градовима заправо имала прилику да види исте извођаче у вечној потрази за додатном публиком.

Као и раније, највећа замерка вероватно је репризни карактер програма којим се преплашени организатори држе сигурних путева и не воле да ризикују именима која претходно већ нису "освојила" наклоност публике. Синдром носталгије за осамдесетим такође је присутан, па се публика чешће одлучује да посети концерте група као што је "Дјуран дјуран" него актуелних, млађих рок састава, задовољних с неколико стотина посетилаца по клубовима. По истој логици, запажени концерти неког извођача најбоља су промоција и улагање у будућност, па поновни доласци истих имена постају неизбежна појава.

Пример групе "Ваја кон диос" можда је најједноставнији. Најпознатији по хитовима "What’s а Woman", "Nah Neh Nah", "Johnny" или "Puerto Rico", белгијски латино бенд на врхунцу каријере био је још крајем осамдесетих година, у време дебитантског албума. Након вишегодишње паузе предвођени певачицом Дени Клајн вратили су се албумом "The Promise" и у склопу турнеје у Загребу одржали чак четири концерта, која су распродали за око 7000 људи у два дана. Нешто занимљивији аустралијски гитариста Томи Емануел пред око 3500 посетилаца одсвирао је два концерта, потпуно иста као и она с којима је претходних година тврдоглаво "освајао" публику.

Без обзира да ли се ради о репризама или премијерама, изненађујуће густ концертни распоред на самом почетку године није изненадио очито расположену публику која је с неколико распроданих термина у Загребу најавила да и након (пред)новогодишње екстазе жели да настави у сличном темпу одмах на почетку 2007. У сваком случају, податак да велика понуда концерата није резултирала слабијом посетом већ обрнуто, већим интересовањем, доказује да се улагање у репертоар и "одгој" публике иностраним гостовањима последњих година ипак исплати.

Но, упознавање с новим, или барем млађим извођачима, пресудно је за стално генерацијско помлађивање публике и "одгој" изван термина "евергрин", "носталгија" или "ретро". Пар година већег труда разних промотора на крају је уродило с неколико добрих касносезонских берби, а и овогодишња раносезонска говори да има заинтересованих, само ако им понудите добре програме.

-----------------------------------------------------------

Утабаним стазама

Највећа замерка најчешће је репризни карактер програма којим се организатори држе сигурних путева, јер не воле да ризикују с извођачима који већ нису освојила публику у претходном "проласку", тј. доласку.